Отаџбина

668

НАРОД И РАДИКАЛП

Наиред смо поменули, како су радикали иступа.јући из парламента изјавили да за то иступају што је већ дотле дошло да се партије не чују и не разумеју. Ми пе ћемо испитивати колико је искрености у тој изјави само ћемо напоменути , да се партијска борба није свршила с њиховим иступом из парламента но на против да се у многоме пооштрила и ван парламента догнала до потпуног гнушаља и сажаљења. А тај чин даје нам права да у велико посумњамо у пскреност онога што је рсчено у оставци радикала, кад су из народне скупштине иступили. Па из свега овога, падамо се, јасно се види да у борби партијској не ваља тражити ни родољубља ни народног пријатеЉства, па ма се она водила и под најосвећенијим засгавама, општег благостања, слободе, једнакости и т д. и т д. Партијски је Идол, као што смо више пута поменули строго партијски интерес, око ког се партије кољу као жути мрави под маском каквог високог човечанског или божанског идеала. Тако раде , по природи самог бића и опстанка свога, све партије на свету па и наши радикали, о којима смо говорили као о политичкој партији. Факат је овај, чини нам се, тако јасан и истинит, да о њему никаквог спора бити не може, нити се може и једној партији са партијског становишта што приговарати. па разуме се ни нашим радикалима као партијашима. Мо задаћа нашег излагања јавног рада радикалног није ни била да коримо радикале што су добри или рђави партијаши, што су вешто или невешто борили се као партија, не, наша је задаћа била само у томе да покажемо како партијска борба и партијски интереси немају ничега заједничког не само са рајем и благостањем масе поиуларне, но шта више да су све радикалне предике односно тога раја и блаженства земаљског чиста заблуда без апсолутно икакве вредности, — заблуда, која је потекла из нешто сложенога извора у чију су се течност, место кисеоника и водоника, сјединили неколики елементи међу којима прво место заузимају: незнање и партијски Фанатизам,