Отаџбина

гимнлстика

57

Пошто је нацртао доста црним бојама садашње стање здрав г>а у нашег народа, беседник је овако наставио : «Овде није место да говоримо о увроцима тих појава. Ја сам на другом меоту покушао да изнесем неколико хигијенских узрока њихових ;овде ћу само напоменути један од најглавнијих, а то је уж&сна несразмерица између рада телесног и хране код сеоског становништва, и грозна забатаљеност телесног развића код варошког становништва- Истина овог последњег има доста и у земљорадника, јер орање , копање и остали тежачки послови могу бити врло тешка телесна наирезања, али она не развијају све групе мишића, и самим тим што су напрезања, сатиру и оне мишиће које занимају ; али на послетку тежаци махом раде своје послове наГ чистом ваздуху, који изглади многу последицу погрешног начина живота : али варошко становништво, које се одаје махом трговини, занатима, науци и уметностима, оно тако немилосрдно забатаљује скоје телесно развиће за љубав умнога, или за љубав свога занимања да се очигледно упропашћује. Трговац, чиновник, научник, књижевник, кројач, обућар, и врло многе друге занаџије проводе више од целокупног времена које су будни — седећи. Такав им је посао. У томе положају ти људи врло површно дишу, преко 400 мишића лежи без рада и употребе, крв се мање оксидише, кваре се плућа, јер се довољно не шире па с тога нарочито у врховима добијају туберкуле , квари се сваривање јер нема довољно слободног кретања у дробу трбушном. усл,ед поквареног вареља и крв се лошије Фабрикује, усљед непомичног седења и та лошија крв слабије циркулише местимице се зајази те начини бројанице од вена које се доцније проваљују и т. д. Могли би редом проћи кроза све радње којима се људи баве, па би свуда нашли да нема равнотеже између кретања и одмарања