Отаџбина

670

ЈАКБИНТА

Зар не бих и ја био отмичар ? Мргуд. Ти би спаситељ био народни ! (улази дворник) Дворник. Главари српски амо дођоше Ишту да с вама зборе светлости. Грубеша. Главари српски ? Пека улазе, Срцу су моме гости премили, У њима гледам вољу народа. (Дворник оде) У напред знадем да су бегунци. Ил' изгнаници. Појава II. (Долазе Бранислав и Власта) Власта. Наш поздрав краљу ! Бранислав. Клањамо ти се ! Грубеша. Хвала, господо! Добро ми дошли ! О, како тужни изгледате ми, Очи вам дивљим пламом севају, Ко да вас амо гони нсвоља! Власта. Увређен народ из нас говори : Спасавај, краљу, ил' нропадосмо ! Грубеша Проггадосте ? А за што ? Власта. На твоме двору зар се не чује, Јаквинте горде помамљени бес ? У крви круна запливала је, А онај, кој је доСад посио, У гробу вечне снове борави! 0, свети краљу, немој чекати Да подјармљена земља пропадне ! Грубеша. Ал' како? Шта ће народ мислити, А. с њим остали наши главари? Зар нису они уз Водиновиће? Мргуд. Бодиновиће народ не воли Ал' ћутат мора, јер је немоћан, Он тебе чека да га осветиш! Бранислав. С народом и ми српски главари На тебе једног јоште гледамо: Освети нас! Грубеша. Тако ми Бога, осветићу вас! 0, како тужним срцем полазим,