Отаџбина

62 ГИМНАСТИКА који своје кораке пропраћа разним размишљањем, сви они жудно чекају час одмора. Знају, да ће у томе наћи право уживање и награду за свој труд. Умор је прстен, који везује насладе рада са насладама одмора У одмору може наћи уживања само онај, који се је радом уморио. Природа никад не допушта, да јој се закони тлаче без казне. Ни једна биљка не донесе свој плод пре но што дугом борбом са елементима не стече право на цвет, ни једна мати не даје на свет дете без бола. Ко хоће да се одмара а не ће да ради, тај хоће плод без борбе и цвета ; природа му се смеје и жестоко га казни вечитим нерасположењем и хиљада мањих и већих болести. Живот је кретање, живот јв рад; с тог а ко хоће да много живи, треба много да радшк После ове беседе настала је врло интересантна дебата о томе да ли треба оснивати гимнастичко и борачко друштво у Веограду или не. Један је био против с тога што је то западњачка установа која се не може (( на јуриш м пресадити у српски народ, а други му је одговорио да ни устав, ни идеја о укидању телесне казне нису поникле на балканском полуострву, већ еу и оне дошле са запада. Један говораше да би се могло покушати, али судећи по животарењу стрељачке дружине биће и овде „мрка капа зла прилика, „ *,а други му стаде цитирати певачка друштва, којих у самом Веограду има скоро десетак, а и по целој Србији се умножавају. Јест, одговара први друга је ствар певати уз чашу вина или пива, а друго знојити се у празној «лудој соби » На то му други стадоше цитирати друштва црвенога крста, читаовице, женска друштва, у којима се не ради уз чашу пива или вина. Један пристаје да се установи та нова дружина али да буде (( народска» да се у њој баца камена с рамена, џилитање, да се заведе обртаљка, љул^ашка и т. д. Други му одговара да у досад скуп-