Отаџбина

64

ГИМНАСТИКЛ

вача и то трговац, у место обичног чланског улога записа сто динара, када је чуо да је г. Министар унутрашњих дела ставио у буџет једне од поверених му струка читаву хил>аду дуката за гимнастичарску зграду, онда се пред његовим радосним очима опет заблиста у ваздуху сјајна будућност овога друштва Алн ни најокорелији песимиста није могао у почетку много сумњати у напредак ове дружине, јер за први месец његовога рала беше се уписало 269 чланова оснивача помагача и редовних, и сами њихови улози осигуравали су друштву годишњи приход од 3589 динара. Испрва је тако многп чланова долазило на веџбања да су се морали поделити у неколико група а доцније морале су се узети две веџбаонице. Осем тога отворен је нарочити курс за гимнастиковање мале деце, а доцније нарочита предавања гимнастике за женскиње... Управа друштвена живо је радила да добије један од државних плацева за друштвену зграду, и не сумњајући да ће га добити, као и ону хиљаду дуката која јој је била намењена буџетом санитетског Фонда, тражила је задругаре у осталим друштвима београдским која још немају свога дома, те да Београд добије не само једну нову већ и лепу и корисну јавну грађевину. итд. итд. Од тога доба прошло је ево једанаест месеци. Шта сб остварило од сјајних очекивања оног идеалисте гимнастичара? 80 уписаних чланова разних категорија није ни до данас платило своје улоге, то значи да нам је пр ви годишњи приход био мањи за скоро хил>аду динара, а трошкови који су при оснивању сваке нове дружине највећп, били су тако велики да би наше друштво било принуђено на првој својој годишњици обуставити своја плаћања... Наде за плац, за ону хиљаду дуката и т. д. и данас су саме лепе наде и ако са мало више изгледа на остварење... Предавања женскињу морала су престати јер од петнајест уписаних чланица