Отаџбина

152

ПОЗОРИШНИ ПРЕГДЕД

Пошто су му Угри помогли у борби са Манојлом, он мисли да прекине с њима и да се опријатељи с Манојлом, иа ту своју намеру тумачи Мудровлаву овако : „— Угри су ме добро послужили. Њихова помоћ у овом нашем рату беше уираво накнада за оне земље, које су уграбили. Да бих иостигао своју намеру, мени је за сад најиотребније пријатељство Манојлово. Угри и не слуте да ћу прекинути савез с њима. На расганку с њиховим војводама уверио сам их: да Манојлови посланици долазе само за то , да потврде моје право на средачку област и остале зсмље игго откинух од Византије. А кад свршимо посао с Грцима, онда ће нам драги учитељу, бити лако да завадимо Грке и Угре у Босни или Хрватској, јер угарски краљ одавно жели да обе те земље отме од Манојла. Њихова завада олакшаће нам да постигнемо што смо смислили." Немања долази на двор краља Радослава да га лично позове на веће, на коме мисли и њега и своју браћу задобити за својс политичне цељи. Краљева кћи Десаа , која се раније већ била у пола решила да пружи своју руку Немањином брату Црвогиу, видећи Немању први пут, налази одмах да ће с њиме, као мужем . много поузданије доћи до своје дељи, краљевске круне, окреће аапв рПадоп Првошу леђа, и иреко својих родитеља, хоће тако рећи силом да. се Немањи обеси о врат. Нвмања нема ни мало воље да постане жртва частољубивих нланова Десии■.них , тим мање што ватрено и искрено воли Ану. кћер хумскога кнеза Драгоша ; али бојећи се да одбијањем руке Десаине не изгуби помоћ краљеву у својим политичким намерама. претвара се овако: „— Од свег срца, светли краљу. Тек витешку реч — опрости ми — не могу још заложити, барем док наше веће не ирође. Носле самготов на свечан и коаачан договор. (ГГола за се). Света цеЛ)И, опрости ми ову варку !" Тај исги Немања, тај мудри, увиђавни и лукави државник, уме да буде и Фантаета, и то у тренутцима, врло важним ио успех његове нолитичке идеје. Кад му лукави Манојло , који је номагао браћу Немањину, надајући се да ће они моћи победити свога и његовог непријатеља Пемању, дотеран у теснац Немањииом победом, пуди краљевску круну, и уз њу своју сестру Леониду за жену — Немања, једино из љубави нрема Ани, заборавља на све обзире државничке мудрости, те одбија и круну и невесту, декламујући :