Отаџбина

ЈЕРИНА ЂУРТ.ЕВИЦА

181

Но исти Левенклав говорп даље, да је тај „Ђорђе („што Снандугино не додаје," — сцшЛ 8рмпс1и^п10 поп аскМЈ!;) био ун} г к грчком дару Јовану Кантакузину , рођен од сина му Матије, кнеза арваннтског." Ове речи биле су основ и Орбину и Диканжу. Ал то говори Левенклав, не Спандугино. Сиандугиио не вели за Ђорђа чији је био син. То доиуњује сам Левенклав, али — ногрешно. Да Левенклав иогреши, њега су навеле речи, да је Т>орђе од нлеменита рода (1а ^епШегга сП аап^ие, с!1 сгп сд-П ега па1о), и осим тога даље, да је Ђорђе био тпро1е <1е Сгсоуашп Сап1асИ8то. Ово је био камен сиотицања. Али реч 1про1;е незначи само унук , како је Левенклав узео, него значи и Синочац. Франца, сувременик и нисац хисторије Дариграда у ово доба, спомиње на више места једног Јована Канта■кузина, кога је Константин XI у години 1446 поставио господаром од Коринта, а 1440, кад је царем постао, повео са собом у свити у Цариград. То је дакле тај Јован Кантакузин, о коме Спандугино вели, да је њему Ђорђе Сакетај био шро1е. Алп Спандугино не вели за Јована да је био цар , него „најчувенији војвода, међу свима другима у оно време." Левенклав је дакле овога Јована узео за Јована цара, а Орбини и Диканж, незавирујући ии у Франца нн у СанВовина, узели за готово и даље пронели. II Ђорђе дакле нггје бпо унук цара Јована Кантакузина, ннти спн спна му Матнје , који је такођер 4 годиие био уз оца цар, него је та.ј Ђорђе, рођени брат Јеринпн, био Синовац оном војводи Јовану Кантакузину. Но и сам Ђорђе овај бијаше веома уважен човек. Спандугино вели: „у овом веку држаше га за врло велпког кнеза (рппслре) и због јунаштва, и због гласа, који имађаше код