Отаџбина

26

Р 0 Д И Т Е Љ И

Божићу — он не дође. Очекивасмо да дође уз месојеђе нема га. Прве недеље часног поста добију писмо у коме јавља да није мого добити осуства, али, вели посигурно , да ће доћи о Ускрсу. - Не би га опет. Једног дана, баш у „водену" суботу, дође чича Јова мојој кући. Помоз' бог! Бог помого! На, види шта нише. Узмем ја писмо и прочитам: премеппа се у Крагујевац. Криво чича Јови, вели: Вала и то је брука!.... Ал онет стего срце па трии. Нек је само жив и здрав вели. Загазисмо у радове. Данас - сутра, боме, дође и јесен. Очекују сваки дан писмо од Бошка кад ће јавити да кући долази. Стршта Марица само о томе мисли. Више пута ја јој ио што год говорим, ал она и не слуша; тек ми пресече реч : Колико још има до Митрова-дне? Осам дана, стрина. Још осам дана, па ће доћи мој соко! .. Да ли ћу доживети? Доживећеш стрина. Шта сам прогутала ја-да и чемера, чудо ме икако и има на овој земљи!... На четири дана иред Митров-дан добије чича Јова писмо. Тражи Бошко један дукат новаца за пут. Вели да ће дбћи на Ђурђиц. — Оћу, послаћу; како не бих! — Вико је радостан чича .1ова. Сва се чељад развеселила а стрина Марица ме само грли и љуби....

* *