Отаџбина

34

НА СРПСКО-ВУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

НИШ , 18 Октобра 1885. Тек вечерас стигао је одговор на ону важн) т депешу јучерашњу министра војног о „ноћном ирепаду." — Дотичнн дивизијар осмотрно је лнчно граниду и уверио се , да од бугарске стране не ирети оиаспост. Утврђење на Гојином Долу илузорно је. У оитте досадашња швсшЛа иовршна су. Предлог команданта коњичке бригаде за повлачење коњице у позадност прихватио се , и граница је сада осигурапа иешадијом. Према овоме не могуће је наћи повода за препад у близини границе, а ако се исти жели према Цариброду, удесиће се, и он јамчи за усаешан исход. — Баш је ђаво тај господин дивизијар ! Мшшетар га пита може ли се извршити ноћни препад , а да изгледа да смо ми наиаднути, а он „си чини глуво", па одговора : да нам с бугарске стране не прети опасност, и да је граница сада осигурана пешадијом. На ово се министар морао ражљутити, јор му је одмах телеграфисао „службено, лично и хитно" да јави одмах, да ли може удесити да изгледч да смо ми изазвати, т. ј. као да су нас Бугари напали. Али се дивизијар не жести, већ одговара одмах : Док не добије тражене извештаје, не сме одрешно ништа обећати. Трудиће се, да удеси онако, како је жеља. Ја оно отоичашње „јамчење за услешан исход" према Цариброду?....

НИШ, 19 Октобра 1885 II ако смо на крају јесени, и ако је време непрестано кишовито и хладно, опет у нашсј политици влада право аирилско време. Од прекјуче смо тако ратоборни, да су већ и последње трупе измарширале на границу. Према заиовестима, које сам данас ја морао да издајем по мојој струци, морао би веровати, да ни ја нећу сутра бити у Нишу.