Отаџбина

РЕГУЛИСАЊК ЂЕРДЛПЛ 9б' Нама није познато, да ли ,и који је план усвојен и кад 1н- се отпочети рад. Позвана лица зна ће већ , како треба ово велико дело отпочетп и извршити. Сваком човеку који мисли дозвољено је, да са научног гледишта сам о овом питању умствује и суди, а особито о делу, које, ако се успешно изврши, дубоко заседа у животно питање толиких држава и народа. Орби и српски свет треба тим више' да се занимају овим питањем, пошто десна обала и десна половнна дунавског корита од Београда иа до ниже ЂерДапа, где овај рад ваља изврпшти , и даље до бугарске границе, припада краљевини Србијн, те је но ову од важности хоће ли подузеће имати успеха. Да проучимо све те камените сметње : У горњој клисури ,је Дунав од Голуица па до Гребена у дужини од 40'63 километр. високим стенама с обе стране стешњен на ширину од 378 метара. У том се ждрелу находе 6 преграда или сметња за бродарство : Стенка , 1 Г34 км. ниже Голубца; ширина Дунава 1039 метара. Козлл, 7 - 56 км. ниже села Добра, ншрина Дунава 750 метара. Дојке, одма ниже Козле, ширина Дунава 472 мет. Излаз, 8"31 килм. ниже Дојке, ширина Дунава 1000 метара. Тахталија, одма до Излаза, ширина Дунава 1000 м. Гребеи , 2-26 килом. ниже, ширина Дунава 420 м. Од оштрице Гребенове разлива се Дунав на десно , у Србију, у облику широке луке или залива тако јако и нагло, да му је код Пореча ширина 2192 мет. — На дан 1. Маја 1879 год. беше сва та пучина покривена мутном, валовитом, великом водом. ОдГребена доМилановда, кадмеримо матицом, има 6-048 килом., сувим пак иоред обале 8 - 31 килом. даљине.