Отаџбина

488

ПСИХОФИЗИКА И ЊЕН ООНОВНИ ЗАКОН

Однос зависности, у коме стоји сензација према надражају, није дакле однос просте проиорционалности : сензација, као што рекосмо, расте спорије, но надражај. Задатак психофизике у овом случају био би да нађе за колико, тачно, јачање сензације заостаје иза јачања надрантја. Први који је покушао да одговори на ово питање и да нађе тачну Формулу односа сензација и надражаја, би је Фехнер. Ослонац за овакав покушај он је нашао у радовима ранијих научника, као што су: Еи1ег, Негђа,г1, ВегпоиИН, 1,ар1асе, Виј'ј'оп, Агадо, Родаоп, Маззоп, а нарочито славни немачки физиолог Ериест Хајирих Вебер. Веберови експерименти са сензацијама које производе терети или нритисци као и са мерењем просторних количина оком и подстакли су уираво Фехнера на ово предузеће и послужили му као полазна тачка. Једно због ове тесне везе у којој стоје Веберови експерименти са Фехнеровом Формулом, а друго с тога што ћемо се морати на њих доцније иозивати , ми ћемо из Веберовог чланка « 1Ј1>ег (1еп ТазГзгпп ипс1 ОетеГпде^пШ" изнети три четири пасажа у којима су ти експерименти резимисани. „По мојим огледима, вели Вебер, излази, да је за најмању разлику коју смо ми, при најразвијенијем мишићном чулу, кадри да упазимо између два терета, потребно г да ти терети буду од прилике у сразмери као 39 : 40 т. ј. да један од њих буде тежи од другог за '/ 40 . За најмању пак приметну разлику између два терета који делују на нашу кожу као иритисци , аотребно је да ти терети буду у сразхмери као 29 : 30 т. ј. да један од другог буде већи за «При упоређењу дужина две скоро једнаке линије, добро извежбано око, према мојим огледима, може да упази разлику линија чије дужине стоје једна према другој као 50 : 51 или чак и 100 : 101. Најмања разлика коју један извежбан музичар може да примети између висина два тона, кад их чује један за другим, јесте по Делзе-