Отаџбина

636

ШБИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Дакле у прва три става називам се незналидом, у друга три става помиње се све некаки »ћар« и по начину на кош се то казује чисто се чује како критичар узвикује : , Паре Карићу, паре или живот! к Са свим дакле по Ђурђићу ! И читаоци сад виде да г. Ћирић није сањало, всћ са свим практичан човек. Да ме г. Ћирић у последњој свесци »Отаџбине« није упитао за паре, ја му на критику не бих никако одговарао, ма да су ме пријатељи, о чему имам и неколико пи зама позивали да то учиним. Читаоци »Отаџбине® нису као и читаоци разних, кавгаџиских, дневних листова; то су људи који читају да би се чему паметном и од истине корисном научили ; они су без сумње и вредност критике г. Тшрићеве оценили. Та је оцена у колико сам обавештен испала не на штету мога критичара, ј ер он нема шта да изгуби, него на штету самога уредништва. »Отаџбине. 11 сне ради дакле одговарати не би требало. Али по што се критиком на мој Земљопис уносе у књижевност нова, до сад њој непозната начела, мислио сам да ми је дужност изаћи на браник књижевнога достојанства. * Нека ми опросте читаоци, што морам од рсчи до речи навести неколико врста из критике г. Ћирића у XVIII књ. »Отаџбине.« На стр. о/З и даље, по што је »поправио« моје претварање миријаметара у километре, он вели : То су велике, крупне грешке, које се не могу опростити писцу Земљописа, тим пре, што је писац и дугогодишњи професор те дисциплине, па је не видећи грешку у својој књизи учио погрешно толико година своје ученике а уједно навео и друге наставнике, који су лајици у тој науци, да и они погрешно казују својим ђацима. Сам сам имао прилике да се уверим, говорећи о г. Карићевом Земљопису, да један мој колега није увидео горе наведене погрешке, већ предавао као што је у овој књизи. Најзад, те ее исте погрешке налазе и у осталим деловима г. Карићевог земљописа из чега излази да ово г. Карић није учинио из непажње, већ аре из незнања, . 8 За овим иде г. критичарево »исправљање. (< Кад сам ово прочитао, ја сам на много што помишљао. па иоред осталога усудио сам се посумњати и у знање г. Тшрићево. У тој сумњи ја се нисам за обавештење обратио никоме другом до мојим ученицима III и IV разреда I беогр, гимназије. Сутра дан, дакле, чим сам'стигао Ј,у "школу, умолим г. Срету Пашића, проФесор;» српскога језика,'' да у"Ш р. у%оме је он имао^ први час зада овај задатак :