Отаџбина

104

О СРЛЗМЕРНОМ ПРЕДСТАВНИШТВУ МАЊчНЕ

гласова за свакога кандидата. А у сваком срезу гласачки одбори са срдиштем у главноме месту контролисали би изборну радњу, и према прибављеним резултатима Фиксирали бирачке количнике, према напред наведеноме начину. Узмимо један пример. Један срез од 20.000 бирача и 10 посланика. Први број подељеп другим даје бирачки количник 2000, који мора добити сваки посланик. Нека су тих 20.000 бирача подељени на три групе, представљајући мишљења трију партија од којих једна броји 10.000, друга 8000, трећа 2000 бирача. По данашњем систему већине, сва посланичка места акапарирала би по правилу већина <>д десет хиљада гласова. По систему количника, прва партија имала би 5, друга 4, трећа 1 посланика, дакле сразмерно броју својих чланова. Нови систем има једну тешкоћу због које му се пребацује компликованост и неиотпуно извођење у практици. Да се добро и свестрано позна радња овог система, изборне операције морају бити предмет особите пажње у свима срезовима у исто време. Може се десити да по свршеном избору остану многа посланичка места непопуњена , просто за то што одређени број кандидата није могао добити довољан број гласова. Претпоставимо да постоје три политичке партије, и ла свака истакне по једнога кандидата, дакле имаће три пута више кандидата од броја који треба да даде неки округ. Прво, нако ће се попунити сва посланичка места, друго, којим начином да се елиминише излишан број кандидата и у коме реду? Та питања одиста изгледају на први поглед тешка. Узмимо пређашњи пример 20.000 бирача и 10 посланика. Ти бирачи представљају три партије, и свака истакне свога кандидата, дакле имаће 30 кандидата. Замислимо да је одмах у првоме реду изабрано 6 капдидата са потпуним количником 2000, не узимајући у рачуи никакав разломак. По томе за 6 кандидата гласало је 6 X 2000 = 12000 бирача. Остало је