Отаџбина
I
књижевни преглед
149
се у биљци и масти, органске киселине, па » продукти распадан>а протеиеских материја. На завршетку ове иартије да помепемо, да се аод арометом хране (градива) не разуме само »п роцес (стр. 265) којим се најар е зготовљена органска материја иромеАе овде у целулозу, онде у беланчевине«-, већ све могуће хемијске промене што бива.ју у живој биљци дакле не само асимилација ју смисду у ком је у физиологији животиња примљена) већ и дисање и сскреција. У вези са изменом материја, вели г. Козарац и ово, гпто је вредно забележити: »Материје, које ири сирављању биљне хране, најире у биљци иостају нису целулоза а још мање су то беланчевине (то већ знамо), него се ове (сигурно беланчевине) претвврањем едне материје у другу из оних јдакле из целулозе) стварају." Е, то би било сад ново, да беланчевипе постају сада из цезулозе ! Из свега досадањег јасно се види, да г. Козарац у својој ботаници не еамо да није представио живот бпљака онако како је он по својој вредности заслужизао већ да га није ни он сам разумео што је још жалосније А што смо ми у нашем прегледу обратил 1 особиту пажњу на овај део ботанике, то је с тога, што се ту најбоље може видети: да ли је писцу позпато садање стање науке о биљу и колико се од ове може применити у гимназијској настави. Ко прочита предговор у ботаници г, Козарца: » Ботаника није данас ни за средње школе (чујте само !) више наука, која само у\и , како ваља бројати ирашникв и тучкове у цвету ит. д... Ботаника је данас, наука о живим ст^оровима, који весело(?) уживају ваздух, што га удишу. Она ]е данас науна о склоау и животу биљке, наука која аојаве би.иног живота доводи у узрочну везу са силама што владају у целокуаној ариро^и. и т. д.... Ко прочита, велим предговор у његовој ботаници морала би га изненадити дубина мисли и песничко одушевљење пишчево; морао би се обрадовати , што види, да нробијају други, виши погледи на ботанику као науку, па би зар помислио да је и ова књига у истом духу раћена. Али на жалост ми смо се разочарали. VI. Оотаје нам још једна партија у оигптој ботаници г. Козарца да је ирегледамо, а то је: спољиа морфологија или органограФија биљака. Увези с органограФијом прегледаћемо и биологију, колико је од ове ушло у његову ботанику. Ми смо раније показали, да је г. Козарац учинио капиталну погрешку, што је своју ботанику почео систематиком а не оргаиограФијом. Али сем тога , органограФија је у његовој ботаници јако занемарена; међу тим та је партија из ботанике