Отаџбина

34

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

ком војском и да се отуд нагло приблшкавају Угарској. Напослетку нисаио је западним владаоцима да пошљу своју војску, по ранијем уговору, ггротиву Турака. Краљ повери сав посао око сиремања за рат Хуњадију. Јанко се био нонова помирио са Улриком Цељским и сада је заискао свог спна Матију, који је био талац код краља. Ово му се учини, као и друге милости и даде му се за посед предео Рудиште близу Всограда. Међутим турска војска већ је наступала граници Србије и зиало се, да јој је објект операција Београд. С' тога и Хуњади остави Будим и дође најпре у Сегедин, одавде у Темишвар и најпосле у Ковин, те да буде што ближе београдској посади. Турци су међутим допрли до Саве и Дунава. Кад је ово чуо краљ Владислав, побегао је и он и. многи магнати и племићи у Беч, да овде очекују шта ће бити, место што су требали да са својим бандеријама иду Хуњадију у помоћ. Усљед овога у Будиму је овладао страх и сва Угарска дође у забуну. Парод је остављен себи да буде турски пљен и робље. У овој великој ооасности реше се два јунака да се увате у у коштац са опасности, која Угарској прети. То су Сибнњанин Јанко и калуђер Јован Капистран. Калуђер је одушевљавао народ за рат противу Турака, опраштајућп им грехоће, ако пођу на Турке или даду замену. Хуњади се опет бринуо, д^ сачува Београд. Он постави свог зета Михајила Силађију за заповедпика града и ирида му у помоћ Михајла Орсага и Шпањолца Јована Бастиду. Даље позове све своје пријатеље, да му похитају у помоћ, те да може напасти на турску војску и са сува и са воде, кад опседне Београд. По Султан је претекао Хуњадија у спреми и скупљању војске. Он се те зарекао, да ће кроз 2. месеца освојити Београд и у Будиму ручати. Војска му се скупљала код Једрена, а бродови код Видина. Код Крушевца је лио топове од звона, што их је поскидао са цариградских цркава. Скупљена војска износила је око 1 50.000 праве војске, осим пљачкаша. Флота је имала 200 бродова, направљени као морски. Артиљерије је било 300 топова и међу овима 12 од 27 стопа дужине. Поред овога било је 7 справа, које су бацале велико камење. Шездесет н четири брода требали су да носе топове, а тобџије беху Немци и Талијани. Турска војска допрла је до Београда у почетку Јула. Флота је обухватала Веоград од стране Саве и Дунава и допирала до Сланкамена, те да стане на пут свакој помоћи, која би у град могла доћи водом из Угарске. Сувоземска војска подиже шаторе, око Београда, а Султанов шатор намештен је на једном брежуљку ради ирегледности. Јаничари су око Султановог шатора, а остала војска