Отаџбина

370

ШКОЛСКИ ОДВОРИ КДО ПРОСВЕТНИ ФАКТОРИ У НАС

Не би с горега било, кад би миииотарство просвете и црквеиих нослова одштампало потребну количину брошпрпца. у којнма би билн прибрани свп чланови закона. сви расписи, и све наредбе, које се тичу школског одбора . на да се по један такав примерак даје свакоме школском одоорнику. То би одборницпма служило као путевођа у вршењу дужности. — Сам је закон поретка књига, а расписе и наредбе тешко јв изналазити . прибирати и проучавати. С тога, сада људи излазе често и изван граница свога рада. јер не познају земљиште. на коме имају да се крећу. Од 80 чланова у закону о основним школама, скоро "/. а имено 30. чланова говоре о школском одбору, илп свом целпном својом, или једним делом својим. Из овога. и онога напред изложенога. види се, да је задатак школског одбора'и простран. и многострук, п тежак. Жпвотом школским располаже скоро потпуно школски одбор, а држава само поставља учитеља, и плаћа га. С тога се, с правом, може казати, да је судбина данашњпх наших основ^их школа. а у неколико и самих учптеља, готово у рукама председника и чланова данашњих школских одбора, Дајућн овако пшрок обим рада школском одбору, законодавац је, можда. мислио, да у низу просветних чинилаца у Србији, после министарства просвете. и после самих наставннка, школски одбори буду најјачн и најплодоноснији помагачи и раденици на пољу * народне просвете и образованости. Да ли је се то обистинило? Ових дана, кад ове редове пишемо, управо је гаест гооина , од како постоје школски одборп, и руководе знатннм делом живота нашпх основних школа. То је време доста довољно, да се види, како су они одговорнли задаћи, која им је намењена, н у колпко су се остварила надања и очекивања законодавчева, која су, сумње нема, била везана уз мисао о установи школских одбора. Да то оценпмо што потпуније и што правнлније, послужићемо