Отаџбина

386

дневна светлост и УЧуОНИЦА

мсре, која су заузела у Немачкој, Швајцарској, Аустрији, и другим европскнм земљама, ако се за рана не побринемо да их нредупредимо* Поменута з .1а су продукти културног живота. У развоју кул турном и напретку просветиом на ^азе и ова зла основе за свој развитак и свој напредак. И ми напредујемо културно и просветно. Са напретком културе и просвете умножавају се и захтевн од школе п од ученика. Данашњн ученици морају много више да читају , да ппшу, и да гп'ље у ситне послове, но некадањи. Према томе је неизбежно , да је и у нас све впше кратковидих , све више њих са слабпм видом, п да ће све више битп слеппх услед сувпшног и неразумног напрезања очију. Но при свем том , не мора ово зло ни приближно да достигне оие границе, ко.је је доетигло на другнм местима. А да тога не буде, нужно је да се за времвна постарамо, да отклонпмо оне узроке, који имају за последицу опадање вида Из тих побуда ми смо узели на се дужност , да изнссемо нашем читалачком свету све важније , што се нна на овом пољу, н што може бити од корисги у погледу на васпитање подмлатка. На овом је пољу у другпх народа у новије време вр .10 много рађено и урађено. Ми треба да будемо паметни , па да се користимо туђом несрећом и туђим искуством. Три су главпа узрока за умножавање овога зла: 11 рђаво удегаено осветљење дневно и вештачко , 2) сувишно и непаметно напрезање очију, и 3) рђаво држање тела прн писању, читању, и раду. Погрешке се чине под.једнако и у школи и у кући. — Ми ћемо у овом чланку говорити само о оном првом узроку, п то само о дневном осветлењу у школској учионици. Другом ири.шком биће говорл и о осталпм узроцима. Разлози пак, којп су нас побудили, да бан| о осветлењу у учионици прво поведемо реч јесу ови: Длнас се већ мше не да порицати , да је школска учионица главно место , где се зачињу , а често и до највиших ступњева и развијају очни недостацп. Данас заиста „многи, који су ступили у школу као даљовпди, остављају је као кратковиди у већем или мањем ступњу « 1 ) Кеилер је био канда први, који јс изрекао и написао јасно и оцечно , да младићи штудовањем лако ностају кратковиди.*) До данас ј 'е у овом смислу испитано на 100 разинх места на свету до 111.500 ученика и преко 50.000 учитеља , нојника . и занатлија и докааано је: да је кратковидост — н у опште слабиЈИ ') Аг11, ТЈћег Ј]е ТЈгзасћеп шн1 (Ј1е Еп1з1ећип§ с1ег Киг281сћ1;1дке1(:, ЛУЈеп 1876, стр. 28 2 ) ЗШИпд, Шћепзисћип^еп иђег с11е Еп1;81;ећип§ с1ег КиггзГсћ^^кеН, \У1езћас1еп '4887, стр. 183.