Отаџбина

дневна светлост и учионица

389

против наше воље удесеторостручнли С у се, и устостручили, а осветљење, које зависи од нас, остало је још махом по старом. С'адашњост нам је натурила на силу веће захтеве од очију , а стара навика и неувиђавност не дају нам да се побринемо зч погодније осветљење. Ето ту је главни узрок, што се данас чинп више погрешака у томе, што се ради у тами , но што се ради на сувише јакој светлости. Међу тим пак рад на слабој светлости веома је штетан за оми. А у томе баш постоји код многих заблуда , да је полутампо осветљење најбоље. Оно истина за очи, које не раде ништа, може полу тама у соби, засењеној густим гардинама и завесама, бити зар и пријатна; али кад се ради у таквој соби, онда. то осветљење само може бити непријатно и штетно за очи. Позната је ствар, да што је год предмет боље осветљен , то га је лакше посматрати. Ка^ су ситне ствари добро осветљене, можемо их гледати без напрезања. Добро осветљене стварп виде се јасно и из даљине. Напротив слабо осветљене ствари морају се примаћи ближе оку, да бп се од њих насликала на мрежици већа слика, те да их можемо јасно видети. Што је год мање светлости , то се све више мора посао примицати очима или очн послу. И то се врши не у аритметичној, но у геометричној сразмери , т. ј. ири 2 иута слабијем осветљењу аредмети се морају четири иута више иримаћи очима. На тај се пак начин очи напрежу четири пута впше , и с тога пре попусте у оштриеи и малакшу. Од коликог је утицаја на очи добро осветљење рада показују ови примери: ПроФесор Дор из Берна чинио је веома важна испитивања код часовничара. Од 348 њих , које је он испитао , било је само \0°/ о кратковидих а 22°/ 0 било их је даљовидих, остали, 68°/ 0 , били су са правилним видом. 1 ) Ово је тим чудније, што је часовничарски по> ао тако фини и пипав, да мора да се узима у помоћ стакло што увећава. Узрок , што је ипак часовничара сразмерно врло мало кратковидих, у томе је, што они морају јако да оеветљују свој рад. Што се ближе иде полима, то је све више кратковидих и све мање њих са правилнпм и оштрим видом; идући ближе екватору, обратно је. Узрок је у осветљењу. Поднебље ближе полима је магдовито, мутно и у опште са мање светлости; ближе екватору је светлије и ведрије. — Кон је нашао у једној основној школи, у одељењу, које

-) РгегсШег, 1)1 е Уегћишп^ с1ег Киг281ећ11§ке11; с1игсћ КеГогт (1ег 8оћи1еп 1т Сге151:е Реб1о1о221'8, 2ипсћ 1876, стр. 23. отаџпша књ. xxi св. 83- ва 52