Отаџбина

38

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

и запале у стану све оно , шта нису могли понети. Једва су се зауставили код СоФије. На овај начин сврншла се опсада Београда, која је трајала 46 дана. Међу храбрима одликова^а се ђачка чета од 600 ђака из Беча. Губитак турски врло је знатан и износио је но некима 20,000, а по некима опет 40 000, 60,000, 80,000 па и 100,000. Многе су у бегању дочекивали Срби и убијали. Око 4000 заробљено је, а запљењено је око 300 топова, силне пушке и другог материјала. Узет је и главни стан. Из досадашњег описа опсаде Београда не види се да Срби учествују у његовој одбрани. Доиста и нису, јер је између Ђурђа и запада заједница раскинута још онда, кад је Капистран захтевао да се Србија баци у наручја папи и кад је Угарска скрштених руку допустила , да Турци отму од Ђурђа Приштнну , Призрен и Ново Брдо. Милост, коју је добио од Султана да задржи нешто својих земаља, још је већу провалу направила између Ђурђа и запада, и деспот убеђен, да од Угарске не може очекивати пријатељство, решно се да се не меша у рат и да чува оно мало независности. Међутим Ђурђева помо!) од 10,000 војске могла би учинити чуда од Турака, јер требаше ову снагу имати на да се Турци гонењем унигате. Иначе су Турци само отерани од Београда, али им снага није сломљена. Одмах после последњег судара код Београда овлада чума од испарења мртвих телеса, те и сам Хуњади подлегне тој болестиУмро је 11 Августа 1496 године у 68 години. Тако је исто у то време умро и Капистран, од умора поста, неспавања и жаљења за Хуњадијем. После опсаде Београда Турци су сасвим иокорили Србију (1459 године) и поделили је на пашалуке. Даље су продужили рат у Арбанији и противу карабманских кнежева, који су прибегли Узун-Хасану, који је освојењем Перзије своју владавину рагпирио и склопио савез са Млетачком републиком и папом Сикстом IV. Узун Хасан упадне са војском у малу Азију и то одвуче Султана са европског ратишта на азијско. Њј Перзи беху слабијн и сиромашнији у ратним средствима, па с'тога буду побеђени (26. Јула 1473) код Терџања. Карамани дођу опет под 'Гурке и Султан поставп за свог намесника свог сина Џема. По освојењу Караманије Султан се опет враги у Еврону. Покори Крим, који је ђеновско насеље држало и подчини кримског татарског кана. У исто доба навалио је на Скендербегову земљу која је у савезу са Млетачком републиком и непрестано је одбијала турске упаде.