Отаџбина

књижевни преглед

417

7). Па страни 40. други Кеилеров закон о гравитацији наведен је овако : »2. Планете се брже крећу по елипсиним стазама, кад су ближе сунцу, а спорије, кад су днље. Или потега елипсина описује у једнаким временима једнаке иросторе.« а). Планете се не крећу по елипсиним стазама. Планете се крећу по својим стазама (иутањама), које су облика елиптичног дакле елиптичне. Елипсине стазе биле би стазе по којима се креће нека елипса, или припадају некој елипси. Кад се каже „елиисина сгаза«, онда је речено чија је стаза, изражено је чему припада стаза — а не кшовчга је облик а сгаза. Реч »елиатичнаУ стаза одређује само облик стазе без обзира на припадање; реч » еличсина « стаза изражава чија је стаза без обзира иа облик стазе. б). Потега елипсина (КаЉш уес1;ог) не описује у једнаким временима једнаке просторе, — радијус вектор описује само у једнаким временима » иовршине « једнаке садржине, а неједнаког обликаИ површине су истина просторне ко.шчине, али само са две димензије. Други Кеплеров закон гласи овако : Радијус вектори (иотеге) иојединих иланета оиисују у јбднаким временима површине једнаке садржине. Овај исти Кеплеров закон изложен је тачно, просто и јасно на страни 149 »Кећгћисћ с1ег Ехрептеп1;а1рћу81к уоп Бг. АЛо1рћ \Уп11пег,"- I. Вапс1, IV АиЛа^е. 8. На страни 40. наведен је трећи Кеалоров закон овако: „Квадрати бројева времена обилажења око сунца односе се као кубови бројева средњег одстојања од сунца: В 2 : 1з' 2 = О 3 : о 3с( . а). Време се увек изражава бројевима, па узели за јединицу времена годину, или средњи сунчев дан, или његове делове. оа што онда у „бедешкалЈа" из предавања Физике овај плеоназам: »квадрати бројев а времсна" и т. д. б). За што ли је у та,ј закон унесен термин у ,време обилажењ а« ? Планете обилазе око сунца од свога постанка, све време од постанка планета па до овог тренутка, све то време јесте време њиховог обилажења около сунца. Да ли све то намерно (непознато) време да се подигне на квадрат ? Реч » обилажење « не казује дакле оно, што реч „опгок« (ТЈт1аиГ — обртање за 360°), нити је може заменити. Обилажење није само обртање око нечег за 360° ; оно може садржавати и обртање од п пута 360°. — Реч » обилажење « значи обично не ићи најкраћим путем — обилазити; та реч не исказује увек кретање круж-