Отаџбина

књижевни прег.1ед

423

л хтловних тела изрекао: „Што је онамо осдонац, то је овде средсреда потиска течности." 2). Г. Бор. Бог. Тодоровнћ вели: Ђ Твжиште тела и средсреда аотиска истиснуте течности морају бити код аловних тела у једној арузи. <с Овде се не казује, какова је то пруга, у којој мора битп тачка тежпшта и средсреда потиска истиснуте течности; да ,ш је та пруга ирава илн крмва ? ако .ш је права, какав ли јој је иравац кад је чзло у равнотежи? . Било ма колико тачака, увек се могу повезати тако, да буду т једној прузи — ако не у аравој, а оно у кривој. — 1 ежиште те.ш и центар потиска пстиснуте течности две су тачке. Кроз две тачке »:оже пролазити само једна права линија. Само се по себи разуме две тачке леже увек у једној (аравој/ линији, те тиме није нншта казапо, ако није пзречсн иравац те лпније. 3). Зар и обешена тела имају ослонац ? Ослонац имају само иодуирта (ослоњена| тсла. Обешена тела имају тачку вешања или осовину вешања и т. д. — а немају ослонац. (ОгшкЈпаа сЈег Вхрегш1вп1а1рћу81к уоп Е. Јосћтапп «, ВегНп 1883., сгр. 72.) 16). На страни 112. находи се ово: »Светлост од светлог тела иростире се на све стране у иравим иругама. Око види право. С-ветлост се простире праволинејно само у хомогеној средини. За то је овај услов требало и изрећи у горњем закону. У оптици није довољно одређсн смисао горњој реченицп: „Око види ираво». Каково ли је то «ираво к , кад у хомогеној средини неиосредно гледамо предмет? Каково ли је то »право" кад гледамо стварне м уображене ликове предмета у разним огледалима ? Каково 5п је то »право® при гледању појава услед простог и двојног арелажања светлости ? и т, д. Кад све ово узмемо на ум, онда шта ваља да разумемо под том реченицом „око види ираво ?"■ („Бећгђисћ с1ег Рћузјк уоп Е)г. Ре1ег Мппсћ , <( стр. 164.) У осталом признајем, да се та.ј закон као што га је г. Бор. Бог- Тодоровић исказао, добро слаже са законом (такође погрешно) изреченим на 130. страни Физике („Бећгћисћ Гиг Јеп 1Јп1;егпсћ1; ш с1ег Рћузјк уоп Е. \Уећег, V. АиИа^е": »ОезеЈг: Оаа уоп ешет ћосћ1епс1еп Кбгрег ииз^ећешЈе БЈсћ!; уегћгеие!; ашћ пасћ а11еп Шећћт^еп т ^егас1еп Б1пјеп, \уе1сће тап Б1сћ(;а1;гаћ1еп пепн(;. <с ) 17..). Па страни 115. стоје ови закопи : «1. Зрак, што удара уиравно на аовршину, враИа се истим аравцем.