Отаџбина

ТУРСКИ РЛТОВИ У ЕВРОПИ

Немачку и Угарску уђе у европску Турску, пошљу га ритери у Француску, где је 7 година затворен држат. За овим је предат папи, који је с' тим тражио да искамчи новац од Вајазита. Године 1494 предузео је Франц. краљ Карло УШ рат против Неапоља и затим намисли да се крене на Турке и да успостави грчко царство. За ово изнуди од папе Џема, ал овај мало за тим умре као отрован (1495). Онај устанак Џема и побуну Јаничара, као и лукава политика европских влада даје слику унутрашњег и спољњег стања турске царевине. Због мирољубпвог Бајазитовог карактера били су под њп.ме чешћи ратови и у Европи и у Азији, него игда пре тога. Но војске није он предводио, већ војводе. Почесна предузећа у Европи трајала су непрестано. Тако су године 1492 покушали турски заповедници да освоје Београд, али су одбијени. Затим су крстарили по Арбанији, Епиру, Штирији, Коруткој, Хрватској и Ердељу и пустошили ове земље. Хришћанска војска на брзу руку скупљсна потукла их је код Вилаха. Године 1493 упадали су у Угарску и једним сударом победили. Затим је њих угарски летећи кор победио и ушао у турске земље. После је, 1495 године, утврђено примирје на 3 године. Године 1494—1495 освојили су у Босни многе замке, продрли у Далмацију и дошли у судар са Млетачком републиком. У исто време отпочео је рат између Турске и Пољске, што је пољски краљ Албрехт I преккнуо примирје. Године 1498 продрла је јака турска војска у јучше пољске области, пустошила и пљачкала и одвела 100,000 заробљеника. Године 1499 победила је турска Флота код Сапијенце млетачку, а на суву освоји турска војска у Грчкој: Лепанто, Модон, Корон и Наварин. Уговором мира са репуб.шком од 1502 године уступила је република ове градове Турској. Даље је заподевен раздор између Мамелука у Сирији и Европи и Османлија. Пошто су уништене Френске колоније на сиријском приморју, сиријски султани ратовали су са успехом ирогиву Хришћана и Монгола. Целог 13 и 14 века расло је мамелучко царство, а његови султани бирани су из Черкеза од 1382 године. У почетку 15 века дош.ш су у судар са Тимуром и овај им разруши Алепо и Дрмаск. До Тимуровог одласка у Азију, Мамелуци су већ одвојени од Турака у малој Азији Ђарбекиром и Караманом те нису дошли у судар са Турцима. Но кад је Караман признао власт турског султана, онда настаде жестоко трвење између ове 2 ратовољне државе. Мамелуци су осећали своју надмоћност и презирали су Бајазита II и Османлије. Они су опљачкали индијске посланике, који су носили скопуцене дарове, отели Џема и освојили миоге замке код 'Гарзуса и Адана. Ово натера мирољубивог Бајазита II да поведе противу њих рат. У ратовима 1485 нападне на њих, али га они одбију и у