Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

425

2). Неумесни и нетачни аримери и објашњења. ^О). На страни 2 стоји ово: „Осе ситне опиљке железне сасућу у чашу, у коју ћу налити и мало благе сумпорне киселине. Железо се раствара у благој сумпорној киселинп. Раствор је зелен и топао, пошто се охлади, видећемо у чаши зелепс кристале од зелене галице (зеленог камена). (Хемисно дељење у честичице, арачестсце и атоме). Овде су се честице тако уситниле, да се не само голим оком, већ ни најбољим ситпогледом не могу видетн. Да смо узели бакар, добили бисмо нлаву галицу (плаветни камен). Само бнсмо при том мора ш грејаги бакар у јакој сумпорној кпселини." Зелена галица спада у металне солп, које се у већој мери рчстварају у врућој но у хладној водп. Кад се врео, засићен раствор овакових сош охлади, увек се из раствора одлучује један део со.ш у чврс том стању, обичпо у кристалима Количппа нскристалисале с оли из охлађеног раствора управо је толика, колико је соли у врелом, засићенои раствору било више, по што јс потребпо, па да раствор остане њоме засићен п кад се охлади. — Ако ја врео раствор таивих соли знатно •удаљен од заси^еног стања, онда се из њега не одлучују кристали, чим раствор охладни; такав раствор мора најаре исаарити донекле или са свим. Дакле оглед, којим треба да добијемо кристале зелене галпце добро Ле усаети само онда, ако напре наградимо врео, заси&ен, или ириближно засићен растопр зелене галице, па га оставимо да се охлади. У горњем огледу требало је дакле пре свега рсћи, како ћемо добити врео, засићен раствор зелене галице. 'Гребало је навестн размере тежнна (или запремпиа — за течности), у којима ваља помешаги сумпорну киселину воду и гвоздене опиљке. У изложеним белешкама није ни напоменуто то, од чега непосредно зависи успех огледа - што не сме краткоИе ради изостати. ако нисмо ради да успех огледа оставимо на милост и немилост случаја. Ето за то су горње белешке непотпупе и нетачне Као доказ реченоме наводим: а). Тај исти пример растварања гвоздених опиљака у разблаженој сумпорној киселини, и добијање кристала зелене галице изложио је и Ог. Јоћ. МиИег у свом делу „01е 8сћи1е с!ег Рћуик II АиПа§е <( — на страгш 7. и 8. Он је навео размеру, у којој паља помешати сумпорну кисе.шну. воду и гвоздене опиљке, и докле трсба добивен, процеђен раствор исларитп, па да добијемо крпстале зе-