Отаџбина

књижевнн перг.1ед

429

Зар криволинејних путова нема више врсти, до ли само кружних, елиптичних и параболних? — Какови ли је пут, што га описује тачка у точка, који се котрља? Какови пут прелази нека тачка чигрина (с!ег Кге188е1) при кретању чигрином? И т. д. Кад већ спрема ђака не дозвољава г. Бор. Бог. Тодоровићу да напомене многе облике криволинејних путова било појединце, било по групама, као што математика криве линије дели; онда бар да није нресекао низ облика разних криволинејних путова на начин, који не даје маха ни слутњи, да има још и друкчијих криволинејиих путова до оних, што су наведени у загради. — Могло се ставитп у заграду: (кругу, елиаси. аараболи и т. д.). Да има криволинејних путова и друкчијег облика, по што су они, наведени у загради. ево доказа: У делу »МнНег-РоиШе^з Бећгћисћ с!ег РкузЈк ипс! МеЂеогоЈо^Је уоп 1)г. ^еор. РГаиптег I. Вапс1. Вгаипвсћуејд' 1886 К на страни 75. стоји: „Бје Ваћп с1ег Ветее^ипг 181; еп\уес1ег ете дега&е ИпГе \уаз (1еп етГасћа!;еп Ра11 с1агзке111;, ос1ег 81е 181; ете еђепе Сиг^е, 2. В ет Кге18 ос1ег 81е 181; еЈпе Кантсипе , 2. В. ете 8гћгаићепћте. к 26). На страни 7. налази се: „ Разнолико кретање може бити убрзаио и усиорено. А ова опет могу бити једнако убрзана и једнако успорена". а) Зар убрзано и успорено кретање не може бити и неједнако убрзано и неједнако усиорено ? б) Шта ће термин » разнолико" кретање, кад имамо термин: неједнако кретање? Г. Бор. Бог. Тодоровић као наставник знаће, да се овај последњи израз одомаћио код нас у свима школама где год се предаје Физика или механика; најзад термин » разнолико кретање« не изражава тачније појам, но термин неједнако кретање. У потврду реченоме упор. I св. Теоријске Механике од Љуб. Клерића, 1888., стр. 2. „Кад се кретање буде са временом сравњавало видићемо како кретање може бити једнако и неједнако. 27). На страни 8. стоји: Следница двеју сила, гито делају у истом иравцу на једну тачку равна је њиховом збиру. Овде је само наведено, колика је резултанта по величини, а ннје речено какова је и ио иравцу. — Оила нека само је онда потпуно одређена (позната), кад јој знамо не само наиадну тачку и величину већ и иравац. (Упор. „Еећгћисћ с!ег РћузНс уоп Вг. Р. Мипсћ, 1886. стр. 13). ,>Следница к је реч, која зимењује овде научан термин »рез ултамга«. Реч следница не одговара појму резултанте, па било да је изведена од глагола следити (следовати) и.ш сдедити (саледити) и т. д.