Отаџбина

политички преглед

поглед на Француску па ће видетп куда води њихов систем и какви су му резултати. У Немачкој је данас на дневном реду колонијална политика. Немачка је до скора била једина од већих држава која није имала својих колонија. Но од неког времена на овамо опажа се једна јака струја у јавном мишљењу у корист колонијалне политике> и кнез Бизмарк ма да ниЈе лично присталица исте, као што је он сам пре неког дана у Рајхстагу изјавио, пристао је »да му подлегне«. Догађаји прошлог месеца показују нам да Немцп нису сретни у својим првим покушајима. Изгледа као да немају потребних способности да потчињене урођенике за себе задобију и свој уплив у задобијеним земљама утврде. Пређимо у кратко ствари о којима је Рајхстаг решавао и решно сходно захтевима царске владе. Једно немачко друштво за колонизацију закључило је са занчибарским султаном уговор, којим му он уступа своја суверена права над занзибарским приморјем. На кратко време пошто су агенти истог друштва устуиљено земљиште заузели, урођепици се побунише. У Берлину су приписивали ову буну арапским поглаварима, чија је трговина с робљем, усљед немачке окупације морала престати. У ствари су нрави узрок овој буни брутално и нечовечно поступање Немаца спрам урођеника. Царска влада на основу патента који је она истом друштву дала, морала Је сад интервенисати и узети ствар у своје руке. Користећи се данашњом струјом коју је Француски кардинал Лавижери покренуо противу трговине сљудским робљем, Немачка је у друштву с Енглеском блокирала целу о( алу под изговором да спречи извоз робља и увоз оружија. За ово време се је побуна све већма ширила и данас нема готово ниједног Немца на том земљишту. Отвар је дошла пред Рајхсрат где је сам кнез Бизмарк узео два пут реч и изложио своје назоре о том питању. За сад влада тражи два милиуна марака који ће се употребити за оснивање колонијалне војске, рекрутовање међу црнцима и чији ће задатак бити да изгубљено аемљиште поврати. Парламенат је исти кредит одобрио. Време ће нам показати хоће ли се Немачка знати јеФтиније извући из те аФере него ли Французи у Тонкингу, Енглези у Судану и Талијани у Масадуа, Европска се је штампа прошлог месеца мнсго бавила нападима које је један полузванични немачки лист »Кбкшсће КеИмп^« предузео против енглеског амбасадора у Петрограду сир Роберта