Отаџбина

470

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

Но ма да не знамо тачну његову садржину, смисао и циљ његов поанати су нам по самом стању ствари и по намерама које су се имале тиме постићи. Италија се је обвезала да у случају рата између Немачке и Француске — ако се и Русија у исти умеша, а вероватно и без њене шпекулације метне своју војску и Флоту на расположење свога савезника. Цена по коју је Италија отуђила своју слободу акцпје и пристала да потчини своју политику Немачкој није нам позната. Тек сигурно је да ће је Француска платити у случају ако буде бијена. Ова спољна политика доста је популарна у Италији, изузевши северне крајеве у којима су успомене аустријскс окупације и француске проливене крви још живе. У парламенту такође готово сви виђенији људи одобравају је а није нужно ни рећи да је она идеал и самог талијанског краља, који је један од највећих поборника немачке алијанције, и који по своме положају и правима које му дају земаљски закони има права закључивања савеза и објаве рата. 1 Но та политика има једну велику незгоду а то је да скупо кошта. Вити савезник кнеза Бизмарка није лака ствар и талијански војни буџет умножавао се стотинама милијуна да задовољи захтеве свога силног савезника. Талијанске Финансије нису тако еластичне да би могле све то поднети, нарочито у последње време кад је прекидом трговачког уговора између Италије и француске нанет трговини талијанској један знатан удар. Но пређимо на саму ствар: на политику Криспијеву и догађаје који су предходили и изазвали последњу кризу. Већ је скоро две године како је Криспи, после смрти Депретисове дошао на председништво министарства. Он је за то време успео да задобије у земљи и у скупштини један ауторитет каквог је ретко било видети у Италији. Нмчин којим је Криспи успео да до тог резултата дође веома је прост : он се је начинио ватреним поборником тројне алијанције и ту је политику терао до крајности. Талијанске владе, које су следовале од првог уговора с Немачком и Аустријом 1882 па до Криспија, умеле су, поред све те

1 Што је карактеристично за саму лопуларност те алијанције, и што доказује да је она без сваке дискусије, то су ирилике у којима је уговор од 1887 год. мотписан. У Италији није било министарства. Депретис је пао у месецу јануару те године услед пораза кога су Италијанци претрпелп на Догали код Масуаха, в мпнистарска је крнза трајала внше од месец дана, за које је време уговор начињен и потписан.