Отаџбина

480

јавна говорчица

У свесцч 81. „Отаџбпне« ви кажете на стр. 154.: „У иредговору на стр. VIII. вели г. Козарац: Користим се овом приликом, да најтоплију благодарност изјавим г. Др. Ј. Панчићу, који је имао доброту жртвовати један део свога скупоценог времена иромитању овог сииса. Његове су ми прнмедбе и његови савети у многоме (!) веома добро дошли. — »Из ове изјаве благодарности излази, да је пок. ПанчиК прегледао ову ботанику те нам у неколико његово имо јамчи за ваљаност овог дела. Али ја смем да тврдим, да ови не с,то,и нао ни оно, што г. Козарац у својој компетацији (ајс.) за Велњ.у Школу вели: На основу мојих радова : а) Ботанике за више разреде гимназије, коју је г. Панчић ресЈЈерисао и оценио као доб^у ! Мимогред будп речено: ви изврћете, господине, цититирајући овај пасаж из моје, како је ви називате »комиетације". Тај пасаж у мојој молбеници гласи овако : „Радио сам на школско-књижевном пољу, израдио сам до сад; а) Ботанику за виихе раз реде гимназија.. Ову је ботанику реценсовао као добру г. Др. Јос. Панчић«. (Види Мин. просв. ПСр. 104У4. 1887.) Ви дакле, г. Ђорђевићу, тврдите, и без зазбра велите да смете да тврдите, 1) да пок. Панчић моју ботанаку није 11рочитао, па доследно и 2) да иок. Панчић о мојој ботаници ниЈе своју оцену изрекао. Ово ваше безобзирно тврђење ви не иоткреписте ни најмањим доказом. Мислите ли: 81с Ниг ас1 авЈга! ? Ну, колико се вере вашем голом тврђењу може и сме у напредак иоклањати, видиће се одмах; јер велим, да је ваше тврђење неистинито, оно је пука обмана. Ја господане, тврдим и смем да тврдим: 1) да је иок. Панчић моју ботанику ирегледао и ирочитао, и 2) да Је пок, Панчић о мојој ботаннци и своЈу оцену иарекао. За оба моја тврђења навешћу писмене доказе. А ови докази, држим, да морају вредити као нотпун доказ и за вас и за свакога којн је познавао пок. Панчића. Пре но што сам моју ботанику у рукоиису предао па преглед и оцену Гл. П^осв. Савету, замолио сам г. Нанчића, да буде тако добар те да ми прегледа рукопис и да ми учини своје примедбе. Г Панчић се радо одазвао мојој молбн, и ја од довршеног целог списа у концепту препишем и њему предам на прочитањо најпре најтежу партију из ботанике, која говори о грађи и животу биљака. Кад сам и другу партију на чисто преиисао па и њу г. Панчићу послао, добијем од њега, његовом руком написано и потписано писмо, које од речи до речп гласи овако: «2и. Октобра 1884. Господине Прочитао сам прву партију вашег списа што зборц о грађи и животу сиља ка