Отаџбина

522

С .1 И В Н И Ц А

Ево до каквих је општих посматрања дошао онај прајски ОФицир кога смо толико пута поменули. Он вели: *) Битка код Сливнице била је криза у којој се све преломило. Ту је сломљена српска инвазија, тако, да је најпре морална, одмах за тим и бројна надмоћност прешла на бугарску страну и тако Бугарн добише кураж за ОФанзиву, у којој су се такође јачи показали. Одкуда је то дошло? Што су Срби и политпчки и војнички погрешили у момеиту за иочетак рата, Требало је да су раније ушли у Бугарску, док се велике силе и султан још не беху помирили с идејом уједињења, докле кнез Адександар још није бпо сигуран да турска војска неће ући у Румелију, док се Русија није повратила од свог изненађења , док је срџба царева противу кнеза била још у највећем жару. Овде је могло да се догоди оно што још нема у исторнји, да једна држава другу ратом са свим изненади и то одмах ратним операцијама. Српска је војска у почетку Октобра могла са свпм мирно да машира до софијског поља без нкаквог отпора п да ту са концентрпсаном снагом дочека п потуче једну по једну колону бугарске војске како би која дебуширала из кланаца или преко Нскра. Што су Срби ту погрешку учннили, доказује недостатак енергије и решпвостн. Шест недеља стајала је војска док у место удесних не насташе најнеудеснпје прилике, то је кварило и полет п дисциплину укочене војске, која је на најгорем времену логоровала без сламе, дрва, без ћебади, стајала са рђавом »храном; то је направило већ само више штете но једна изгубљена битка; државне финансије које и онако нису биле у богзна како добром стању, само су се погоршале. Још нешто је допринело те су Срби ову погрешку учинили: аодцењивање непријатељске снаге. Веровање да <се има каде п доцније такав непријатељ победити. Србија •*) 1. с. стр. 88.