Отаџбина

ПУТОВЛЊЕ КРОЗ СРБИЈУ

625

и рђавог пута, возили врло сиоро, тек сутра дан и то мокри и покисли. II овди иам је, као п у Јагодини, једна џамија, била општа трапезарпја, само што је овде био у њој многима и стан за преноћиваље. те су се тако Бакус и Церес заједно славили за неко време у храму ланшога пророка, Сутра дан 14 (3.) Јуна преданили смо у Параћину, спремајући се за светковину прп промени посланика. Пажима? хајдуцима, стражарима, посланиковим лакајима, и многима другима из посланикове пратње, дато је ново одело. Абди Паша, гувернер нишки п суседнпх области, послао је генералу Одвиру, једнога агу са 20 турских коњаника, да разбере још боље нешто о утврђеном церемонијалу, и граФ је, образумевши га лепо о свему, и пошто га је иочастио каФом и слаткпм, оправио натраг у Ражањ. Писмо, које је Абди-Паша тада био послао генералу Одвиру, било је писано на пергаменту, и бпло је у свиленом завоју извезеном црвеном свилом и златом. Ми смо приметпли да неки од Турака, који су иратили овога агу, разумеју немачки, те смо се зато чували да не говоримо ништа што би им било неугодно. Овога истог дана, прошао је кроз Параћин, још један турски ага, који је дошао из Беча с г. Шмитом. царскнм тумачем за турски језик, и обојица су г , пошто су се иријавили нашем посланпку, отишли пред турског посланика, па да после иду заједно с њиме до Беча. Сутра дан, 15 (4. Јуна. дошли смо на оно место на граници где ће се посланици измењати и прећи у област суседне царевине. Ово је место на путу између Параћина и Ражња, на једној лепој ливадн, кроз коју тече речица Шуаељ ак ЗсћирреШа, а сада Јовановачка Ре ка која је ограничена с обе стране, узвишењима н шумом.