Отаџбина

654

књижевни прегдед

»Теда тежа од воде могу пливати у удесном облнку. Празне Флаше, шупља жељезна кугла, жељезне здеде п.швају. Шиваће игле омашћене пливају. Инсекти ходају по води. — Рибљи мехур." Погрешно је речено : „Тела тежа од воде могу пливати« и т. д. Тресало је рећи : Тела сиецифички тежа од воде могу пливати и т. д. — Кад се у опште каже, да је неко тело теже од другог, онда се увек разуму односи њихових релативних тежина — а не њихових сиецифичних тежина (као што је то изложено цод 14:. Тела (релативно) тежа од воде не могу никад пливати, јер не могу ни истиснути тежину воде, равну својој тежини. Знамо, да је главни закон о иловним телима : свако тело што плива па течности утаиа се у течност дотле, док не истисне тежину течности равну својој тежини. Како ли ће тело истиснути тежину течности равну својој тежини, кад је оно теже од течности ? Сиецифично (а не релативно ) тежа тела од воде могу само онда пливати, кад имају такав облик, да могу (н. пр. под притиском) истиснути и већу тежину воде, но што су сама тешка. (Бећгћисћ с!ег Рћузјк v. К. ЛУаећег, V. АиД , стр. 76). Нама изгледа, да је писац лоиле превео и извео ово место из Веберове физике. 48. На страни 57. находи се ; 1 »У геометрији одређује се запремина (кубна садржина) геометријских тела — кугле, приаме, пирамиде, купе ; а у физици се може одредити запремина сваког тела, било правилног или неправилног. с; Зар су геометрнјска тела само кугла, призма, пирамида, купа ? Зар геометријска тела не могу бити и неправилног облика ? Најпре је била реч о изналажењу запремине геометријских тела, па за тим долази ово ; »/1 у физици се може одредити заиремине свцког тела било иравилног или неаравилног ." Овде пре евега треба још при крају додати ове речи : геометријског облика Сем тога, кад већ овде разликује г. писац — по свом начину тела на геометријска, са којима Физика готово нема посла. онда је требало да наиомене и физичка тела, којима се Физика готово искључиво и бави. То је било тим потребније, што је г. писац напред спомињао геометријска тела, и што није на истини основано казивање г. Бор. Бог. Тодоровића, да се у физици — на оспову архимедовог начела — може одредити запремина »сва ког тела." — Зар и запремина геометријских тела ? Тим начкном не може се одредити запремина геометријских тела (ограниченом простору — телима без материје) — но само занремина физичких тела (ограниченој материји). Писац узима овде израз » геометријска тела« место израза: тела иравилног геометријског облика. 49.' На страни 59. наведено је :