Отаџбина

16

СЛИВНИЦА

После четврт сахата Краљ сиђе к нама на косу, па одатле се сви спустисмо на ниже , врховни гатаб се одвоји од дунавског, који оста на своме месту, а ми за Краљем пређосмо преко насипа п одосмо десно од „Три уши" у ону равницу гато се пружа пспред и испод Балинских висова, на којима беше дринска дивизија. На једном брежуљку Краљ заустави свога коња и сјаши. Ми сви такође пођипасмо с коња. Изгледаше да ћемо се на на томе месту подуже задржати. Нико се није питао за што то , кад смо пошли у рекогносцировку ? Свакоме бегае тако хладно, да се свакп користио овим сјахивањем да гато боље закопча свој шињел, да што јаче повуче из своје чутурице, и да ходањем „у месту" раскрави своје ноге, којима данас беше врло хладно у узеигијама. Ко се на јучерашњем лепом времену могао надати , да Ке их тако скоро ваљати увити сеном. Ја не знам, да ли је ђенерал Милутин, пре доласка Краљева на његову нозицију, био већ примио усмени рапорт од ордонанса коњичког бригадира и да ли ми због тога стојасмо у сливннчкој равници , али не прође дуго , а ми јасно чусмо, како грокћу пегаачки плотуни у даљини, лево од дунавске позиције. — Аха! — рече неко — данас Бугари нападају! — И то куд нађогае бага на коњичку бригаду, која у оним кршевима неће моћи да макне као коњица, а као пегаадија не износи више него јак батаљон! Ћутите, слугаајте ! Сви смо напрегнуто слугаали. — Већ се и артиљерија ангажује! И доиста тамо далеко у лево чула се и потмула грмљавина топовска. — То је сигурно једна батерија, и то наша, она гато је придата коњичкој бригади, јер да ,је која дунавска, пуцњава би се много ближе чула ! —