Отаџбина

22

СЛИВННЦА

пука нареди команданту батаљона да прикупи батаљон и да пошље патролу, да види ко је оно, где се као неке главе у ланцу виде. Он то учини и кад су патроле дошле на пола одстојања отвори бугар. ланац ватру. Командант батаљона постави одмах батаљон у 2 борна реда и пође са првим редом да се дочепа ивице положаја, јер беше на страни виса. При том отвори и он ватру и успут наиђе на неке вртаче , где се јако изложи поразу. Командант батаљона изврсни Вајо Кончар и изврсни командир чете Гаврило Кокић погинуше одмах. Пошто су Бугари имали овде три батаљона и већ били развијени у борни поредак, то је на сваки начин увиђавно, да је Ш-ћи батаљон морао доћи у забуну због великих губитака и нарочито због тога, што је већ мртав батаљони командант и један четни командир. Командант пука иредузме сам команду над овим батаљоном и стане са 3 четна командира враћатн војнике противу непријатеља јер је мислио, да ипак није тако јака противничкаснага. Тада ранише Бугари једног командира и ојачаше ватру, која посгаде смртоносна. Притом је командант пука увидео, да је бугарска снага много јача (три пута, а по јачинн батаљона п пет пута) н наредио је одступање на први непосредно позадњи вис, а ту је мало раније позвао и батерију, што остаде до даље заповести на положају предстражне резерве. Бугари се обрну сада на I. батаљон, који јебио на Меким Цревима и по несрећи убију одмах оба четна командира предњег борног реда потпоручика Јована Ковачевића и Живка Ратковића. Ово, и одступање III. батаљона дало је повод и овим двема четама да одступе и да успут наведу на одстунање и остале 2 чете. Оба батаљона дакле одступила су на непосредно позадни вис од Меких Црева. Ту је дошла и батерија, која је отворила ватру. Код оба батаљона поврати се ред, а дође у помоћ један батаљон XV. пука и један од VII. пука. Батаљон XV. пука наместио је командант на лево крило и истакао једну чету напред, а потом и другу.