Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГДЕД

303

у српски свет, да покаже бројевима, ка> о је Сдивници узрок наша рђава настава, и како се она тачно подудара с германском реченицом „ Шулмчјстор је победио Француску!" Без сумње је писац у том раду ишао правце за својим повређеним патриотским „чувством" па је нрегрејан њиме, заборавио на хладан критеријум, који би иза правилне анализе оборио са „сливничким поразом" и основицу тога чувства. Те тако сад, гледећи како други суде о том „жестоком потресу" Србије, може данас рећп себи: „Ти си жртва племенита чувст а." Али да! За гомилу која не аналигпе, факт је необорив. да смо код Сливнице били потиснути од Бугара, па кад већ г. Карић хоКе, да стоји у том друштву. нико му то не може бранити... . Да позапавим мало свога читаоца заједно с г Карићем, с тим свемоћним „шулмајстором" који је победио Француску, пре но што пређем на нретрес бројева изложених у „школовању". Читаоц ми може веровати. да сам знао за тај немачки узклик, који је завео г Карића да нође тим правцем; али му овде морам признати, да не спадам у оне, који као он безусловно верују у њега. Писменосг и образованост иде руку у руку, а ова последња је одсудно противна крволићу. Живот образована човек је да речем с песником „слатка моћ навике", и он га жртвује као човек само тада, кад је убеђен, а,а њиме брани своја човешка права., светињу своје самоопредељајне, личне слободе; као граћанин неће га штедети ни онда, кад види, да му ваља бранити евој завичај; неће баш с тога жто зм"да му је та светиња загрожена. За отмичарску војну образован човек толико мало има склоносги да се жртвује, колико је вољан да срнеусмрт за — похару. Ако је „шулмајстор" дакле имао у војни германској с Француском каква удела, он га је могао имати с мо у негативном смислу; с тога нисам већ као натуралиста, могао веровати у његову победилачку моћ. — Уплив тога германског шулмајстора за време седмогодишње војне није био већи од аустријскога, па је ипак Фридрих велики победио надмоћну Аустрију. Победа је бпла дејство једних те истих узрока, што их видпмо и и у немачко-француском рату: правилна и тачна стратешка и тактичка комбинација, за тим истрајноет немачке војске која се подржава озбиљномдисциплином, а ослања на добро организовану — комору. Шулмајстори у томе послу немају баш нпкаква удела. Замислимо себи војску образовану, како само г. Карић може да пожели, па је пустимо да за који дан војује п — гладује. За мало је ова војска листом рањена и без пројектпла, јер је рад