Отаџбина

390

С Л II В II II II А

пршшком усудио се командир батерије, г. Алекса Димитријевић учтиво ириметити г. Бииичком, да је дрински дивизијар забранио пуцаље топовпма на даља одстојаља од две хиљаде метара. — Отворите слободно ватру макар одстојање било и мало веће од 2000 метара, на моју одговорност! — одговорио му је пуковник Бинпчки. Кад је најзад командант шумадијске дивизије нагаао команданта дринске дивизпје, г. Мишковпћ му је казао: — Епо видите за гато нас зову! — и показао му рз г ком висове „Три Уши." Г. Биничкн виде да се нагаи боре на тим висовима. Њему се учини да дунавској дивизији одиста не ирети никаква онасност „пошто су тако јаке иоложаје у рукама имали." Па онда из те његове иримедбе изгдеда да је пуковнпк МпшковиК имао право гато на молбу дунавске дивизије не оде у помоћ, докле год је она те висове „у рукама пмала." У то време дојурп на коњу потпуковник Јоса Јаков .Ђевић, командант дринског артиљеријског иука и жалио се г. Бипичком како им командант дринске дивпзије ие да да нападају, а он и мајор Штурм, командант У1-ог иука, били би вољнн и сиремнп за напад.... Сигурио услед ове епизоде, пуковиик Бииички, растајући се са пуковннком Мигаковићем, рекао је овоме, да ће његове трупе најскоријо доћи п на противнички центар напасти, али и он своју дринску дивизију да уведе у борбу те да олакша борбу Дунавцима.... Што то на један пут? Мора бнти да Дунавци већ вшне нису имали у рукама оне „тако јаке положаје." С тога је ваљда пуковник Бинички , враћајући се од Мигаковића, опет се задржао на Балаинском вису код Барјактаровићевог батаљона и одатле је слао заповести на све