Отаџбина

398

С Л И В II II Ц А

се кроз један шумарак, упаде у дринске трупе , у батаљон капетана Барјактаровнћа, н видећи да су Бугари врло далеко стаде крештећим гласом впкати : — „Не пуцајте забадава. Не трошпте узалуд муниЦију! „Видећи на 500 метара у лево пуковннка Мишковпћа, ја се усудих прпметптп пуковнпку. Биничком да бн добро било да се састане с пуковником Мишковићем , кад је воћ онако блпзу п да се с њим споразуме односно налога које издаје његовим трупама, јер можда је Мишковић друкчије наредио.... „Бинички се окрете па ми пред целим штабом рече : Лудаче, ваше савете не тражим. Од овога часа ви нисте више начелнпк мога штаба! „— Г. пуковник ја сам то рекао у доброј намери, и молим да ме извпнпте! „— Зар нпсу п ово српске труне? ") Пднте и кажите Динцар-Марковићу да буде спреман ! — викао је даље, иа онда нпак оде Мишковнћу. „У 12'/ 2 сати стигнем код Цинцар-Марковића и саопштпм му заповест дивпзијара „да буде спреман". II он и Мостић са својим одредом беху давно спремни јер сваког тренутка очекнваху налог за напад. „На један пут видесмо како ватра са Три Угаи оде нагло Драгоману. „Цинцар-Марковић впкну : „ — Шта је оно море ? Погледај, оно није добро ! „— Није — рекох -- Дунавци су биј<ни. „Тада је било равно један сат по по дне. „Мало иосле ето Биничког где се иешке жури к нама. Кад је мене угледао викну :

2 ) Оно јееу г. Бинички, али ви иисте командант свију српских трЈпа, већ свака дивизија има с н о г а команданта.