Отаџбина

0 .1 II В Н И Ц А

399

„— Зар сте ви овде ? Идите да вас очи моје више не виде ! „У свакој другој прилици на ово бн из револвера сдговорио, али у овој прилици то није смело бити. Ја ћутећки одох на завојигате. „ГГосле пола сата видех да се Цпнцар Мпрковпћ са својим трупама креће н одох к њему. Он мн речедаму је Бинички отоич казао од речи до речи ово : ,,— Ево тп трупе, ево"ти два артиљеријска пука, моравсм1 н шумадијски, узмн све, па што урадиш урађено је. а ја ндем да тражпм Топаловића!" „Ја сам остао код Цпнцар-Марковића нратећи рад Х1-ог иука до мрака." Оволнко г. Грујић. Да констатујемо само разлику нзмеђу једног и другог казиваља. Докле г. Бпнички тврди да је личпо увео у борбу батаљон г. Барјактаровпћа, да је гонно батернј}>г. Димптрпјевпћа да пуца „на његову одговорност" н ако је непријатељ даље но 2000 метара, да је наређивао мајору Магдаленићу да иде напред јер тамо где је сгај;Хо „нема нпкаква посла" — дотле г. Грујић тврди да је он нанротнв заповедао да батаљон г. Барјактаровића не пуца јер .је непријатељ сувише далеко. Које је од овог двога истина знаће многи живн људи, најзад и једно п друго није нмало смисла Али ако су истините речи Бинпчкога мајору ЦинцарМарвовићу „узми све па што урадиш урађено је" — онда је г. Бинички имао чудне појмове о дужности једнога команданта дивнзије!... У осталом мајор Д. Цинцар Марковић употребпо је то добивено ђеиерално пуномоћство од дпвизијара тако, да ми можемо само жалитн што му га Бинички није још синоћ или бар јутрос рано дао.