Отаџбина

СДИВНИЦА

407

изложити се оиасности пребацивања , које тако дубоко задире !" Грех на душу нуковнику Топаловићу. Он је крив што нам г. Фон Хун данас не само не кукурече онако весело као до сад, него пишти као гуја у процепу, не би ли како год извинио, што Кнез Александар 7-ог Новембра нпје био наСливници. Куда је тога дана звала дужност Кнеза Батемберга. то је јасно као дан, јер у Сливници му беше сва војска, а у Софији по сопственом признању г. Хуна не беше никаквих трупа које би он могао у очи битке или на сам дан битке „организовати." Што је онај Врховни Командант, који је у тренутку, када је рат оглашен, наредбом по војсци заповедио да се Срби гоне до уништења , штоје тај, у нрокламацијама тако дрски војвода, у тренутку велике опасностк дезертирао из своје војске, што је отишао „да тражи воде" као онај наш редов на Видену 3-ег Новембра, или као онај бугарски редов кога су јутрос ухватиле наше коњичке патроле, то јз било из са свим обичне, просте плашљивости, из које је и г. Хун стругнуо са Сливнице, заједно с Кнезом, и ако се бар ратни доппсник „Келнских новина." не може бранити тиме да је имао нешто да организира у Софији. Али да га пустимо нека сам прича своју бруку. „И моја одлука беше брзо готова. Ја сам морао себк рећи да ће решење иасти онде где буде Кнез, и за ает манута не само што беше један коњ оседлан, него сам ја био веИ на ауту за Софију. Иије ни мени било ласно .') Ја сам оставио Сливницу заједно са председником народне скупштнне Стамбуловом , са којим бејах и дошао у Кнежев главни стан. Ово јахање беше једно од најнепријатнијих мога целога живота. Тек што смо се четврт сах. удаљили од Сливнице, а наста страшна грмљавина топовска. Ја и Стамбулов заусгависмо коње и стадосмо прислушкивати; зар не би боље било да се вратимо на иозицију ? Та то беше за

') Верујем брате слатки !