Отаџбина

СЛИВНИЦА

409

банка и њене иаре морале су се уклонити у Плевну , а сада ће се иослати и архиве свију министарстава. Каравеловљева соба беше препуна посетилаца; ако сеједно очајно лицеуклонило, дошло је ново још очајније. Један поглед кроз прозор <5еше довољан да покаже како се становништво узмувало као да је без главе. Не беше више никакве сумње: огромна већина становништва беше убеђена да је све пропало , само неколицина не беше изгубила свако уздање и гледала је да непрекидним радом спречи несрећу која је грозила и да савлада ианику која беше наступила. Један једини одлучан изузетак од свега тога беше млада женица , која је седела у Каравеловљевој соби, и која је учествовала у разговору. То ■бепге Мгшистрова љубазна супруга и нсуморна сурадница. то беше госпођа Катинка Еаравеловљевица , коју никакви несрећни гласови , које су доносили злослутни црни гавранови, не беху у стању извући из њене ненотресне мирноће. — Не бојте се — говораше она — није могућно да €рби победе наше момке , и пошто је то немогућно , то се неће ни догодитп. Чека.јте мирно. Сад изгледа да смо ми доле; за 24 сахата бићемо опет горе! „Ја сам седивиоњеном самопоуздању, али на срамоту моју морам признати да ме ошита паника беше тако окужила, да нисам био у стању делити њено самопоуздање и мирноћу. Доцннје се с правом говорило да је 7 ог Новембра у целом Софијском становништву било само једно мушко, и то госпођа Катинка! „Међутим беше већ подне, п пошто сам нашао моја кола која бејах синоћ са депешама у Софију послгш, и иошто сам их сиремио за сваки случај , одох у клуб да доручкујем. Ту, на зборишту најбољег Софијског друштва и дипломације, владала је таква иста паника као и на сокаку. Одмах сазнадох да дипломатски кор хоће да упути бугарској влади ноту: у којој се Кнез моли да не брани Софију, него да је у интересу становништва без борбе преда... Предаја те ноте 'Спречена је само брзим током догађаја. Ту се даље у клубу