Отаџбина

С Л И В 11 Н Ц Л

411-

„Али ако се руски ђенерални консул и г. Цанков сневеселио , Софијско становништво пређе из најстрашније панике ј најнеограниченију радост , промена која не показује много постојанства у „душности" рода људског. Али ја не бејкх у сгању да посматрам ту иромену раеположења, јер ает мииута после гласа о победи, кнез је пошао у Сливницу па и ја п Стамбулов јурисмо у колпма онамо одакле смо јутрос на коњима пошлп. Истина били смо много боље расположени него јутрое, алн опет не бесмо са свим без брпге. јер грмљавина топова , која још трајаше , доказиваше да борба још траје. Ордонансн н лекари које сретосмо причаху иам да је Гуџев све нападе српске одбио, а на 10 километара пре (Јливнице један официр нам рече да су Бугари на целој линп.јн прешли у офанзиву. „У 5 сах. стигосмо у Сливницу где нам потврдише да је велика победа задобивена. Одмах појахасмо коње п одосмо на иозицпју алп борба беше свршена." Остало што прича г. Фон Хун о самој борби 7-ог Новембра можемо му поклонити , јер он црта догађаје по причама, које је слушао, а по њцма је капетан Попов 7-ог нанао на Србе зором и бацио их је чак на Трн итд. Од свију досадашњнх историчара бугарске војске у овом рату само је г. Гоичевип својнм очима гледао борбу 7-ог Новембра, на и он је од чести нетачно прича. При свем том вредн нешто из његовог описа саопштнти. „7-ог Новембра — прича г. Гопчевић ") — била је решавајућа битка. Тога дана сгајаху 25.000 Бугара сирам 22.000 Срба, али је овима при крају борбе дошло 10.000људи у помоћ.-) ') 1 ј. с . стр. 492. -) Наравно, г. ГопчевиК не зиа да ји Моравска дивизија сгигда на бојиште еа. цигло четири батаљоид сваки по 0—700 људи ! Он и ив слути да се с наш". стране даиас тукла најггре дупавска дивизија и Х-ти пук.