Отаџбина

416

СЛИВННЦА

махом илотушша беше око 5 сах. тако жестока, да сам се већ био почео бојати да ће Срби на томе месту провалити до Сливнице и бугарску војску од Софије одсећи. У томе тренутку стиже неколико румелијских батаљона и једна батерија гато је одмах бачено на угрожену тачку и то је продирање српско толико задржало докле мрак у 6 сати није борбу прекинуо. Ти румелијски батаљони стнзаху баш са марша од 70 километара. и без икаква одмора уведени су из маргаа у борбу. II ако беху од умора већ исшгазили језике, опет су јога ирилично ишли и по руском обичају на маршу певали „Шуми Марица." „Кад сам се вратио у Сливницу срео сам Кнеза, који бага беше стигао из Софије. Др. Роа беше му рекао да сам ја моја кола и провијант уступио рањеницима. Кнез ми благодари. Кад се растадох од њега, опколише ме војници и питаше ме шта каже Кнез, да ли ће се ова битка и сутра наетавити, јер, рекогае „то би било страшно; код Плевне и код Меца нмје могло бити горе. Ово ђаво не може дуже издржати." Ја сам тешио бедне момке који су по десет сах. стајали у борби и беху већ еа свим изнурешг. Гекох им да обе војске после оваквих нанрезања морају бар један дан одмарати се. „А штрапаци доиста беху ужасни. Три дана борбе, логоровање на киши и снегу, без логорских нужника, дакле у смраду, без шатора, у шмњелима или овчијим кожусима. „Губитци Бугара износе у данашњој битци 100 ногинуло и 1500 рањеника. Срби су изгубили 3000 заједно са заробљеншџтма којих је било 400. х ) Међу бугарским рањеницима бенхе и кнежев ађутант капетан Маринов. Он је доцније умро од тих рана." — И нотпуковник Хунгербилер 2 ) црта борбу на нашем Ј ) Ако су Бугари 7-ог Нонембра заробилш. 400 наших, онда наш губитак и8носи данас 1900 људи.

2 ) К с . стр. 127.