Отаџбина

420

СЛИВНИЦА

има да је српска пешадија за то наптстила „Три Уши" ппо је њена коњица окренула иа „левокругом" и не пробавши атаку итд. докле у ствари бугарска коњица није се на томе крају бојишта ни појавила, а српска је мирно стајала на „централном" положа.ју између Извора и Стањана очекујући са „иотсећањем" на патриотизам, оне Вугаре, који су по уверењу толиких надлежних продрли Калотинском реком. * * * А шта смо ми радили у Пироту ваздан 7-ог Новембра докле се на Сливници решавала наша судбина? Шта су други радили не знам, ја сам имао толико посла с' евакуисањем огромних маса рањеника, које су се стицале у Пироту, да нисам имао ни каде гледати и питати шта други раде. Јурећи непрекидно између болница, телеграфа и двора, формирајући транспорте, обилазећи рањене официре по нарочитој заповести Краљевој, или ио дужности лекарској и другарској . издавајући заповести на све стране, рапортирајући Краљу о томе колико још има рањеника у Пироту и колико непрекидно придолази. одговарајућп на силне депеше којима ме поједине фамилије са свију крајева Србије иитаху за своје синове, о којима већ беху чули да су погинули или рањени, одговарајући на депеше појединих офпцира са позиција од којих мејеједан чак са Тимока питао где се сада налази његова фамилија, којој беше траг изгубио — ја сам 7 ог Новембра много више горчине осетио него целога мога живота. Пролазећи кроз авлију двора на раиорте Краљу, ја сам из лица целе Краљеве свнте могао прочитати да са бојишта стижу све горе и горе новости. Капетан Константиновић је са свим гласно исказивао своје мишљење о способности и вредноћи начелника врховнога штаба, које су данас већ многи делили, само га нису исказивали... Као да мине беше доста ове оиште, народне и државне несреће, једно писмо које беше примио Др. Лазаревић од своје куће баш да-