Отаџбина

424

СЛИВНИДА

„Вести су морале бити врло неиовољне." Остало, што има у овом писму г. Поповића, саопштићу на дотичним местима. Не знам које је доба ноћи било, ја бејах мртав уморан и стоструко брижан легао да се мало одморим, кад ме зовнуше у двор. У авлији дворској нађох целу свиту где у малим групама гаапуће. У дну авлије беху упарађена сва кола дворске коморе. У предсобљу дочека ме ђенерал Еатарџија који ми рече неколико речи: како је ситуација не може бпти гора , како „је Пирот без икакве заштите, како то није место за главни стан једног Владаоца , како су нерви Његовог Величанства са свим растројени итд. За тим ме уведе кроз салончић у леву побочну собу где је био Краљ са потпуковнпком Иинтером. Господар је био прилегао на једном миндерлуку и беше десном руком заклонио очи од светлости коју расипаше једна велика лампа на столу. — Заповедајте Величанство! ■— рекох ја поравнавши се. Краљ диже руку с лица и великим напрезањем подиже горње очње капке које је умор као олово вукао на ниже, п логледа ме врло тужним очима. — Докторе, мени је врло тешко. Неколико дана и ноћи нисам тренуо. Међутнм ни ноћас не смем заспатп јер сваког часа очекујем депеше од највеће важности. Али ме уби ова трзавнца. Немам мира ни да седнм , ни да ходам , ни да лежим. Можете ли ми датн штогод што ће ме мало утишати, али ни пошто да не заспим, нећу морфијума! — Ако би Ваше Велпчанство хтело узетн мало бромкалија ? — Хоћу. Донесите ми ! Ја одох одмах у апотеку. Звонио сам ваљда четврт са-