Отаџбина

426

СЛИБНИЦА

Дисао је врло тешко. После неког времена поче мирно н тпхо да говори, не отварајући очију — — — — — — — — —

— Дајте ми и други прашак ! -— рече Краљ иосле дуже паузе. Ја погледах у часовник и учиних по заповести. Ђенерал уђе у собу и стаде врло оиширно и по пзгледу врло струч њачки критиковати део рад шефа штаба, стаде хвалити пуковника Топаловића и његовог шефа штаба као једине људе у војсцп који знају шта раде, стаде ковати у звезде капетана Нешића („Се реШ Шсћ^сћ") итд. За време целе те беседе Катарџијеве, Краљ је само ћутао. Најзад он устаде и рече: — Мени је мало лакше, али осећам да нећу моћи пздржати, ако не проспавам макар само један сат. Хвала, докторе, идите и ви одморите се мало. Ко зна каква нас напрезања сутра чекају. Ја идем да легнем мало ! Ми се поклонисмо. Краљ оде у своју спаваћу собу. Ја одох у Рабенову гостионицу. У свима собама беше мир. Сви спавају. И ја легох онако обучен , само чизме скидох. Не верујем да сам цео сахат спавао. Неко ме стаде будити. — Шта је ? А, ти си куме ? Од кога је депеша ? — Није никаква депеша, него слушај шта се на пољу ради. Дојиста по ходнику беше ларма, посилни трче уз басамаке п низ басамаке, по којп познати глас виче: — Где су моје чизме ?