Отаџбина

428 ручни рад Но рећи ћеш ми можда: А шта ћемо, кад нису ни млађи учитељи спремни за овај посао ? Али синовче, то није никако извињење. Они се морају спремити. А спремиће се лако, само ако буде воље. Начина ће се већ наћи за то. Оно нису били учитељи спремни и вични Ш1 новом правопису, па је он ипак заведен у школе, и каква благодат! Нису учитељи били вични, па ни цео народ, ни метарским мерама, па су оне опет за то заведене, и какав благослов! Учитељи нису до скора били вични ни у природним наукама, ни у ново гласовној методи читања, ни у другим наставним методама и наставним вештинама, па су опет оне све продрле у школу, и данас ти, синовче, не би умео нп замислити школу без гласовне методе читања, без природних наука, без метарских мера п без новог правоииса. Е тако ће псто бнти и са ручним радом. И за њ ће се учитељи спремити или у нарочитим течајима за време великог школског одмора и кроз учитељску школу, или на који други начин. Па ће се и ручни рад постепено завести и у брзо тако одомаћити , да ће после бити тешко замислити мушку школу без њега, као год и сад женску школу без женског ручног рада. „Зар се неће свет смејати тој новој лудорији?" — вели се даље у пребацивању. Неће, синовче, буди уверен. За то нам јамчи цео свет, све државе, у којима се живо ради на овом предмету. Свет неће за цело, а појединци п ако ће. А које је то важно светско предузеће, које нису у почетку исмевали сви они, који нису могли сватптп његов значај? Кад је почетком овог столећа Фултон чинио прве слабе покушаје са парном лађом, на Сени код Париза, смејалн су му се гледаоци париски , као будали, који је си'пао с ума, па га је чак и сам Наполеон одбио, као шарлатана. А данас? Данас човек не уме ни да замисли свет и море без пароброда. Од прилике те исте судбе су били и први покушаји са железницом, и било је тада чак и великих државника, који су давали реч, да ће лећи пред прву локомотиву, која пође по гвозденим шинама. А данас се тај исти некадањи кратковпди свет не уме ни да замнсли без железнице, без тих крвнпх жила светског организма, које на све стргне просецају овај велики свет, провлаче секроз брда, подвлаче се испод река и мора, п везују државе и светове међу собом.... И Колумба су исмевали, и Коперника су исмевали, Русоа су проклели, Хуса су спалили — па и опет су они победили, т. ј. њихове идеје. II идеја ручнога рада ће победити, па смејао јој се ко или не. А, синовче , ни величина значаја ове идеје није ни мало мања од оне осталпх великих идеја. Она обећава недогледне кори-