Отаџбина

р у ч н и р а д

429

стн, мјого више, но што се може замислити, при површном промитљању о њој. Она обећава да ће преобразити школу, и да ће временом постати једна од најважнијих чињеница у препорођају света.... П ти ми се нешто осмејкујеш? Немој. Немој да тирекнем, да си и ти једна неувиђавна будала, као и оне безбројне друге, које не могоше својим кратковидим погледодг, да прегледају сву огромност нових идеја, већих од њиховог уског видокруга — те их за то исмеваше! С овим нрошлим стоји у блиској свези Осло пребацивање противничко, које гласи: Престаниге једно.м са вечитим ареустројствима у школи ! Заиста, спновче, кад човек пређе у мислима сва она преустројства, све оне измене и допуне, које су за последње две, три десетине година у свету, а за последњих двајестину година у нас, почиљсне по школама —■ онда човек и нехотице мора овде дати за право противницима. Али, кад се ствар свестраније и дубље посматра, онда се нпак мора доћи до увиђавностн, да је ова велика реформа. школска нужна, да је неоиходна, и то у садање доба више, но и када пре.' Мора се доћи до увиђавности, да су у праву и ојш , који су за то, да се школа преустроји у овом практичном духу, у духу радљивости и уметности — ако се оће, да школа буде школп за живот, ако се оће, да школа буде арава школа. Ствар је важна, и она се мо-ра усвојити, па ма пропала друга мања иреустројства од више формалног значаја. У овом питању лежи наше животно аитање, и оно се не сме одбацитп за љубав ничијег запомагања збогмлогпх рефорама! Садање је доба препорођаја, не само у нас. но и у целом свету, не само у школи, но и у друштву, и у држави, и у индустрији, и просвети, п свуда — препорођаја, какога не памти светека повесница, ни по огромностк, ни по брзини, којом се врши. И онда није ништа пеприродно, што се ту мора тако рећи свакога тренутка преустрајати, понуњавати и измењииати. Тако се мора све донде чинити, док се не нађе прави пут. Па н боље је то вршити сад, кад је томе баш време, кад се то свуда и пначе врши, но доције, кад се други свет већ пренородн. већ нреустроји и реформпше, па се стане мирно развијати, на новим. чврстнм начелима — а ми, који смо п онако заостали у развоју, да се тек омда преустрајамо и реформишемо. Препорођај се већ н у нас у велико вршп, и нико му не може стати на пут: кнма преостаје једино, да му дамо добар правац. и да му поставимо здраву основу. А куд ћеш здравије основе од оне, коју даје ручни рад