Отаџбина

ТРГОВИНА У СРБГТ.ЈИ 1886 годинк

459

поглеле Бечу, Трсгу и трговачким иијацама Немачке. Међутим, у почетку 1886. г., иогато су српски дужници прилично добро плаћали, кредит земље и трговаца скочи опет, и потроган.а знатно порасте. Српска Народна Банка, и кредитна Банка, поглавито су узроковалп, јефтиноћом есконта, да се отклони очекивани застој плаћања. Што се тиче есиапа у опште, за време рата трговцн су се знатно ограничили у набавкама, тако, да су у ночетку 1886. г. г->тово сва стоварпгата била празна, или мање вшпе тако. У рату, опет, миого је материјала утрогаено и поништено; тако, да наступи ирилично живо обновл,ење п рагаирење у потроган.и, нарочито тканих и металних еспапа. Оппгте стање трговине бнло је, до иочетка лета, прилично жпво; и како је била у главноме добра жетва, а извоз свиња и говеда није опао, п знатне суме за српске сирове производе унесене биле у земљу, то је се у разним трговачким круговима очекивала жнва јесења радња. Садање несмирено стање на Балканском полуострву, пак, пореметило је ове повољне надежде. Трговцн се устежу у набавкама новости, нарочито артикала које трогае сељаци, јер се и ови устежу од куповања, и само купују гато им је апсолутно нужно. Потрогања варогаког еспапа, помодннх артикала, и женских помодннх ствари, знатно је повпикЈна, у сравњењу са прошлом годином. Придолазак многих странаца и имућног света, који су дошли у Србију да заузму положаје трговачке, чиновничке, и који су у свези са многим индустријеким предузећпма. много је утицао на приметно гапрење луксуза у оделу и начину етановања. Немири у Балканским државама утипали су, за тим, опет на трговину и рад у опгате ; но ипак кредпт нпје био сужен ; само можда неколико набавака учињене су с намером да се држе у резерви. Плаћања, у главном, вргае се прилачно добро; п, само да је мир ујемчен, трговина би брзо оживела. Наиредак рада бпо је, до појаве Псточних компликација, прилично жив, нарочито у грађевинарском послу; и наднице, у тој грани, попеле су се биле до 3—4 динара више. Н ако је приметан неки застој у раду у опште, ког ће доиста нестати само дужим периодом мира, опет не може се то назвати крајњом оскудицом, јер добри се радници увек траже, и, према томе, и добро су плаћени. За земљорадњу треба приметити да је у 1886 год учинила знатан напредак, п да је обрађивање кукуруза и пшенице много порасло. Томе су две прнлике узроци, прво, насгављан.е гаирења