Отаџбина

КЊАЗ МИЛОШ

653

гових присталица у Србији, да радп нротпву Књаза, и док је у нреговорима са Нури-еФендијом ћутао и градио се да одобрава све што Живановић и Спасић раде, он је иза њихових леђа радио са Бутењевим да устав буде онакав како Русија хоће. Ево шта о томе прича Живановић : «Ми смо занста у Цариграду много ноћи у дишпуту осванули, ја доказујући опаоности из такве тачке XVII о свемогучим саветницима) произићи имајуће, а он Петронијевић, ова моја доказатељства онровргавајући. Свагда смо се разлазили са сузама, и он је окончавао разговор рјечима «.Ја вам не могу на ваше наводе одговорити, јер ви врло добро доказујете, али шта ћу кад сам ја овако с браћо.ч у отечеству уговорио". Ја пак одговарам сам да у овако светој народној ствари не може се по прпватнима и можда неислеђенима и даже пристраснича уговорпма којекаквима раднти , но по убеђењу сопственом. «Мени је онда у очи падало, гдје он са мном и са Јованчом потнсаваше све ноте к високој Портн у призрјенију оне точке, а кад је долазило до усмених објасњенија с Нури-еФендијом, он обично мало или ни мало не говораше. Посље конФеренција, кад би му ја примјетно зашто он њему не говори у смислу наших нота н совјетовања. одговарао би ми, да он не може да се сјети шта би говорио , но да ја говорим кад се што сјетим. Ја му рекнем да не знам турски, а и непристојно је да ја као млађи у његовом присуству говорим, и он би ми одговорио да ће он р&до иротолмлчити што ја будем говорио. На ово сам му примјетио да ја не смјем њиме као толмачем служити се и захтјем толмача депутацијског Александра Петропула, коме сам наложио да оно што му Францускп узрекнем вјерно на Турски пскаже, и обратно, и онда је Нури-еФендија врло често промјену чибука и каФе искао, а прп одласку нашем с