Отаџбина

7'24

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛДД

вор, али — овај је поцеиан. а Мурат је мртав. Вуи се по:швд>е на своју „владаламку реч" а Бајазит га упућује на — . 1азара, да оцени вредност његовс речи. Оп је паумио Милици да уступи Лазареве и Вукове лемл.е за ту цену. да се сроди с њоме ; уздајући се да ће сукоб између ње и зета кад — тад допети их оба њем\. У то доводе Лазара и овај јс поражен видев Мурата мртва. и чув да га је Милош убио. Он је још под утиском голе.ме н.егове погрешке. кад уносе Мнлоша па носилима. Овај је обнезнањен, Турци мисле да је мрт.ш, али га Лазар л.убавппм целивом разбуди — ЈМилош позна Лазара, мнсли да су победили Срби. — подсећа Лазара да се чува издајства, и издшпе. Вук се скрушено примиче муче1 шку и иште опроштај — Лазар га одбија и иште у Вајазита једину милост. да га удали отуд. Бајазит му иснуни ;кељу, а Вук се изготга са сцене. Млади Султан подсећа сад Лазара на захтеве оца свога. а овај му вели да му нема шта датн, до своје главе. и иште да му се што пре скине. Полазећи на смрт опоменс Султана да ће на месту где је про.швена крв Милошева нићи цвеКе, које ће мирисом својим напајати прса Сричићима, те ће једнога дана. кад им додија обест Турска, скочити слоишо, стрести окове са себе н задрмати османску царевину. * * * Читаоци. који познају досадањи драматски рад о косовској порази. виде, да се г. Ц. брижљиво трудио, да доведе у склад традицију с нови.јим историјским открићима. Новога у овој драми нема ничега. што пс би било паговештено или израђено у другима. осим Маркова учешћа у боју, гато историја пориче. и удаје Вукосаве за Гару, али обе су те повнне од стторедне вредности за драму. (свршиће СЕ) Др. / У 1 ииан ј1ованови-к,

БИБЈ1И0ГРАФИЈА Авакумовић Ђ. Ј. Теорија казненог права. Други део. Седма свеска. Написао — — 4 —. Београд, штампано у српско-крал.евској државној штампарији 1889 8 -на 1 л. Садржаја, стр. 981 — 1 140. Арсенијевић Коста, Великашка борба V Србији. Чланци . Прештампано из «Дневног Листа® (Свеска I и II. Београд, штамнарији Свегозара Николића, Горња Јованова ул. бр. 10. 1889. 12-на. стр. 119.