Отаџбина

478

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

Како изгледа серија представа неће можда ту ни стати ; г. Нушић пак има сад посла око друге драме своје. Моје чекање, као што видите. отегло би се ваздан, ма да се повод за њ са свим смањио. С тога сам дакле по ново замолио г. Нушића за рукопис Проте кције и, са љубазном готовошћу, к-ојом ми га је први пут понудно, сад ми га је дао. Да ме читатељи Отаџбине извине што сам својс обећање прекршио — ово је доста, али да ми буду на том благодарни, рећи ћу им, да сам иначе имао опасну намеру забављати их Лаза ром г. Цветића. * Био тако, тамо негде, у унутрашњости један председник суда по имену Аћим Кукић и имао жену Савету и ћер Јулку. Чичи било добро ту где је, живи се како се може, јер од како је почео служити, није се никуд одатле мрднуо : и канцелиста и архивар и писар и секретар и председник најзад, све ту па ту, за читавих четрдесет година, дршао младићем и дочекао седе власи. Али му не да никако мира ни покоја жена и ћи. Њима би се хтело у Веоград, па окупиле Аћима : ама, за бога, помисли само са свим друкчији живот, калимегдан, позориште, касине, балови, параде, светковине, па стан на Теразијама, па Јулки учитељ за Француски, па клавир, па — добра партија за мужа, а не којекакав трговац Јелисије, што смрди на »гас к или онај писарчић Младен, што сад хоће да полаже адвокатски испит, и тражи Јулку, јер му се доиала, кад јој је био учитељ. Шта ће Аћим ? Седне, ма да за њега то није лак посао, и пише молбу за молбом министру. Угађа, сиромах што боље можо, пази на занете, на »точке", на »двојеточија« (тако он то зове), али цео труд узалуд : министар баци у акта, како која молба дође. Е, не помаже ту више писати, ваља ићи лично г. министру и молити га. И у првом акту стижу њих троје у Београд код Аћимовог брата Манојла, бившег извршитеља општинског, и његове ћери Јованке. Шенске отишле у другу собу да се очисте од прашине и мало угладе, а два брата почињу разговор, о ком Аћим прво прича ово што сам ја вама до сад испричао, па онда развезе на дугачко и на широко : како мора сад овде писати молбу, јер ону, коју је код куће наиисао, био је слао преко слуге неком дугачком ирактикант} да препише и рекао слузи, да аЕ«о не нађе тога, јер се он по свој прилици, карта тамо преко пута у каФани, нека потражи оног другог практиканта што је наглув, па нема ли ни њега, нека иде секретару, а тога ће без сумње затећи, јер он и спава у канцеларији. Слуга нађе оног првог где се туче столицама у крчми. други болестан, а секретар, како се наљутио, што га буде, из сна, тргне се