Отаџбина

522

ТЛ.МО — АМО 110 ИСТОКУ

а кад наиђе по који големи, он спира у море што нађе на крову, а разуме се, да је међу свима предметима на крову најлакши — човек. Док је пао с брода, он је погинуо, све да је и најбољи пливач, јер ће први вал, што га домаши, да га потопи и угуши. Небројене жртве леже у дну овога океана, и пучина је његова недогледно интернационално гробље. И ако смо стигли у бомбајску луку око подне, сунце се већ нагињаше западу, кад сам се, по дужем одмору, попео на горњи кров да разгледам околину, у коју ме бацила моја ћудљива судба. Хоће се броду иза дуга пута доста времена, да се смести и обезбеди у овим водама. Није ово лука као што су јадранске, где се брод веже пајванима за крај, па се повуче с њега мост на обалу за удобност путника и бродских становника: наш брод стоји читаву енглеску миљу од краја, и кад хоћу да видим шта се тамо збива, ваља ми узети доглед. С обалом се комуницира у баркама, и та комуникација у време Монсуна није ни мало удобна; хоће се умешност гимнастичара или боље — мрнара, да човек сретно уђе у чамац и изађе из њега. Са покретљива таласа може се ускочити на сталну обалу само онда, кад је чамац на врху или у долу таласа, јер тада је кратка почивка у мицању. Кад с врха таласа скочимо на степенице, видимо где чамац у истом тренуту тоне дубоко под нама, а кад искочимо са дна ва/а, морамо се брзо испети на степенице . јер ће растећи вал да нас потопи за тили часак. Како чамац не може да се закачи за обалу. а не може ни да се примакне близу зида, јер би га вал раздробио, разуме се да сваки. ко улази и излази мора да волтигира на овоме колебљивом елементу. Па хоће се и кочијашу, кад стигне у механу на ноћиште, добар сахат, да смести коње и кола како ваља, а то ли овоме колосу, што плива на тако покретљивом елементу. На малабарском приморју плима и слека имају највећу диФеренцију. Док се у средиземном мору за време